Kostolac, mesto gde Tito još živi

Kostolac -- "Jugoslavija u malom" - tako su nekad zvali Kostolac, malo rudarsko mesto od 10.000 ljudi u kojem je živelo više od 20 nacija.

Izvor:
Foto: (sxc.hu)
Foto: (sxc.hu)

U vreme socijalističke izgradnje kombinat "Kostolac" bio je lokomotiva razvoja Srbije, kako se tada govorilo, pa je bio i magnet za sve narode i narodnosti. U Kostolcu danas najviše ima Srba i Roma, ali potomci rudara ili inženjera su i kostolački Mađari, Makedonci, Slovenci, Crnogorci, Hrvati...

Mada neki kažu da je Jugoslavija u malom komunistička propaganda, jer nikad ovde nisu živeli baš svi narodi i narodnosti. Danas ih u Kostolcu ima 12-13, ali zanimljivo je da se glavni trg u ovom mestu zove Trg bratstva i jedinstva.

Još jedna muka muči Kostolčane. Kostolac ekonomski hrani čitav grad Požarevac, u čijem sastavu se nalazi. Zahvaljujući Kostolcu, Požarevac je i dobio status grada, jer je tako prešao magičnu cifru od 100.000 stanovnika. Ipak, nije malo Kostolčana koji traže nezavisnost svoje opštine. U šali kažu: "Kad može Krim, može i Kostolac". Dodaju da bi rezultat bio isti kao na Krimu.

I onda su socijalizam svi prihvatali bez pogovora, ali su neki hteli da zadrže nešto svoje. U vreme socijalističke izgradnje Romi muslimani iz zapadne Makedonije došli su u Kostolac da rade. Kada su se socijalističkom funkcioneru Ilijasu Kurtešiju požalili da nemaju gde da se mole, dobili su zanimljiv odgovor.

"On je upro prstom na dimnjake i rekao je: 'Ovo je vaša džamija, minareti su ovi odžaci ovde koji vas hrane.' Hteo je da kaže - nemojte da pravite probleme nego radite, jer ovde je vaša budućnost", kaže novinar iz Kostolca Miodrag Kuzmanović.

Neki Kostolčani u šali kažu da Tito ovde još nije umro. Osim glavnog trga, sportska hala nosi naziv "25. maj", a tu je i Partizanska ulica. Ipak, čovek koji se najviše trudi da se Titova borba ne zaboravi je Petko Popović, kostolački Jugosloven i bivši rudar. Vlasnik je privatne zbirke muzeja i opšte biblioteke "Tito", koja ima ukupno 1.000 eksponata.

"Od naočara kakve je nosio, tompusa kakve je voleo, do knjiga iz vremena Narodnooslobodilačke borbe", kaže vlasnik i kustos.

Bivši rudar Petko Popović u muzeju čuva i svoj šlem, kopač, unformu i amajliju za sreću - takozvani čuvar rudnika. Kaže da je sve ovo sakupljao punih 50 godina. Danas ima 82 godine i spreman je da muzej pokloni bilo kom gradu, ako bi taj grad nastavio da čuva uspomenu na doživotnog predsednika.

Kostolac je od skoro postao i svet u malom. Kinezi ovde rade na revitalizaciji bloka B1. Ima ih oko 450, od običnih radnika do inženjera. Žive u barakama pored elektrane. Ali još Kineza se tek očekuje jer će graditi novi blok B3, koji bi trebalo da bude izgrađen do 2019. godine. Kinezi već uveliko uče srpski, a i Kostolčani pomalo uče kineski.

"Mi smo u obavezi da sve kineske proizvode prevodimo na domaće standarde, tako da se po prvi put ovde susrećemo sa činjenicom da moramo da se malo bavimo i time. Mada ne verujem da ćemo baš imati vremena da savladamo sam kineski jezik, ali njihovu tehonolgiju, standardizaciju, normative, moramo da upoznamo", kaže direktor Privrednog društva "TE-KO Kostolac" Dragan Jovanović.

Ipak jedan broj Kostolčana se boji da u kineskoj investiciji za njih neće biti mesta. I da će sve poslove raditi Kinezi. Ipak, direktor "TE-KO Kostolac" kaže da takva bojazan ne treba blanko da postoji.

"Da bismo rešili to pitanje potrebno je da damo što povoljnije ponude, jer i kineski partneri se rukovode komercijalnim uslovima, tako da ako domaće firme budu povoljne, kineski partner nema nijedan razlog da ih ne angažuje na ovim poslovima", ističe Dragan Jovanović.

Vesti

strana 1 od 8628 idi na stranu