Kostolac, mesto gde Tito još živi

Kostolac -- "Jugoslavija u malom" - tako su nekad zvali Kostolac, malo rudarsko mesto od 10.000 ljudi u kojem je živelo više od 20 nacija.

Podeli

U vreme socijalističke izgradnje kombinat "Kostolac" bio je lokomotiva razvoja Srbije, kako se tada govorilo, pa je bio i magnet za sve narode i narodnosti. U Kostolcu danas najviše ima Srba i Roma, ali potomci rudara ili inženjera su i kostolački Mađari, Makedonci, Slovenci, Crnogorci, Hrvati...

Mada neki kažu da je Jugoslavija u malom komunistička propaganda, jer nikad ovde nisu živeli baš svi narodi i narodnosti. Danas ih u Kostolcu ima 12-13, ali zanimljivo je da se glavni trg u ovom mestu zove Trg bratstva i jedinstva.

Još jedna muka muči Kostolčane. Kostolac ekonomski hrani čitav grad Požarevac, u čijem sastavu se nalazi. Zahvaljujući Kostolcu, Požarevac je i dobio status grada, jer je tako prešao magičnu cifru od 100.000 stanovnika. Ipak, nije malo Kostolčana koji traže nezavisnost svoje opštine. U šali kažu: "Kad može Krim, može i Kostolac". Dodaju da bi rezultat bio isti kao na Krimu.

I onda su socijalizam svi prihvatali bez pogovora, ali su neki hteli da zadrže nešto svoje. U vreme socijalističke izgradnje Romi muslimani iz zapadne Makedonije došli su u Kostolac da rade. Kada su se socijalističkom funkcioneru Ilijasu Kurtešiju požalili da nemaju gde da se mole, dobili su zanimljiv odgovor.

"On je upro prstom na dimnjake i rekao je: 'Ovo je vaša džamija, minareti su ovi odžaci ovde koji vas hrane.' Hteo je da kaže - nemojte da pravite probleme nego radite, jer ovde je vaša budućnost", kaže novinar iz Kostolca Miodrag Kuzmanović.

Neki Kostolčani u šali kažu da Tito ovde još nije umro. Osim glavnog trga, sportska hala nosi naziv "25. maj", a tu je i Partizanska ulica. Ipak, čovek koji se najviše trudi da se Titova borba ne zaboravi je Petko Popović, kostolački Jugosloven i bivši rudar. Vlasnik je privatne zbirke muzeja i opšte biblioteke "Tito", koja ima ukupno 1.000 eksponata.

"Od naočara kakve je nosio, tompusa kakve je voleo, do knjiga iz vremena Narodnooslobodilačke borbe", kaže vlasnik i kustos.

Bivši rudar Petko Popović u muzeju čuva i svoj šlem, kopač, unformu i amajliju za sreću - takozvani čuvar rudnika. Kaže da je sve ovo sakupljao punih 50 godina. Danas ima 82 godine i spreman je da muzej pokloni bilo kom gradu, ako bi taj grad nastavio da čuva uspomenu na doživotnog predsednika.

Kostolac je od skoro postao i svet u malom. Kinezi ovde rade na revitalizaciji bloka B1. Ima ih oko 450, od običnih radnika do inženjera. Žive u barakama pored elektrane. Ali još Kineza se tek očekuje jer će graditi novi blok B3, koji bi trebalo da bude izgrađen do 2019. godine. Kinezi već uveliko uče srpski, a i Kostolčani pomalo uče kineski.

"Mi smo u obavezi da sve kineske proizvode prevodimo na domaće standarde, tako da se po prvi put ovde susrećemo sa činjenicom da moramo da se malo bavimo i time. Mada ne verujem da ćemo baš imati vremena da savladamo sam kineski jezik, ali njihovu tehonolgiju, standardizaciju, normative, moramo da upoznamo", kaže direktor Privrednog društva "TE-KO Kostolac" Dragan Jovanović.

Ipak jedan broj Kostolčana se boji da u kineskoj investiciji za njih neće biti mesta. I da će sve poslove raditi Kinezi. Ipak, direktor "TE-KO Kostolac" kaže da takva bojazan ne treba blanko da postoji.

"Da bismo rešili to pitanje potrebno je da damo što povoljnije ponude, jer i kineski partneri se rukovode komercijalnim uslovima, tako da ako domaće firme budu povoljne, kineski partner nema nijedan razlog da ih ne angažuje na ovim poslovima", ističe Dragan Jovanović.

Prati B92 na Viberu

Vesti

strana 1 od 9166 idi na stranu