Bankama dugujemo po 834 evra

Građani se sve manje zadužuju, a banke sve teže odobravaju kredite. Otuda, danas u Srbiji svaki stanovnik duguje 834 evra za kreditene kartice, lizing usluge i dozvoljeni minus, a to je samo 20 evra više nego, na primer, 2012. godine.

Glavni razlog su niske i neredovne plate i sve teže otplaćivanje već uzetih zajmova. Stanovništvo bankama duguje oko šest milijardi evra, a od toga gotovo deset odsto, ili blizu 60 milijardi dinara, ne može da vrati.

Bankari su, inače, pribegli znatno oštrijoj kontroli prilikom odobravanja kredita, traže sve više potvrda i osiguranja... Ali ni to im nije garancija da će naplatiti svaki novoodobreni zajam. Naime, čak i najbolji klijenti preko noći mogu da postanu neplatiše zbog gubitka posla.

"Građani sve manje uzimaju kako kredite tako i kreditne kartice, traže dozvoljeni minus i sve ređe kupuju automobile na lizing", ističe Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

"Prema poslednjim, martovskim podacima Kreditnog biroa, samo gotovinski krediti imaju blagi rast, dok na primer, stambene pozajmice padaju, i to je zabrinjavajuće, jer ukazuje da građevinska industrija ne radi, kao i da zamire tržište nekretnina", dodaje on.

Prema rečima Dugalića, dok ne počne da raste životni standard, ni kredita neće biti.

Od 2006. godine do 2012. godine bilo je zlatno doba za građane i za bankare. Tako je nivo zaduženosti po glavi stanovnika porastao sa 401 evra u 2006. godini na 689 evra u 2008. godini, pa je 2011. godine je dostigao čak 807 evra. Godinu dana kasnije je došlo do blagog porasta na 814 evra, a danas je, dakle posle 24 meseca, 834 evra sa tendencijom pada.

Još je gora situacija sa kreditnim karticama. Banke su izdale oko milion kreditnih kartica, koje koristi 902.000 građana. Odobreni limit je 84,6 milijardi dinara, ali je iskorišćeno manje od polovine ili 37,5 milijardi dinara.

Ako se pogleda kolika je zaduženost po glavi stanovnika, onda se vidi da je od 2009. godine konstantan pad sa 61 na 45 evra, koliko je zabeleženo krajem ovog marta.

Najnoviji podaci pokazuju, takođe, da je sve veći broj korisnika kreditnih kartica koji ne mogu da otplaćuju rate i trenutno su, kako to bankari kažu, u docnji 79.722 kartice ili 14,4 odsto.

Prema podacima Kreditnog biroa, 2006. godine je svaki stanovnik Srbije, u proseku, dugovao za lizing usluge, odnosno kupljeni automobil 14 evra, a sada je na nivou od svega šest evra.

I same lizing kuće žale se na loše poslovanje, koje je prouzrokovano sve manjom prodajom vozila i sve većim dugovima koje građani ne mogu da izmire. Rate ne možnj da izmiri više od deset odsto korisnika lizing usluga.