Porez veći i do 35 puta - ostaje

Ukoliko privrednici smatraju da je opština nerealno odredila koliko stvarno vredi kvadratni metar njihovog radnog prostora pravdu mogu potražiti na sudu. Druga mogućnost je da se sa firmom i biznisom presele u drugi, „jeftiniji” grad gde su zahvatanja manja.

Zakon o porezima na imovinu omogućava svima, i građanima i privredi, da plate porez srazmerno vrednosti imovine koju poseduju. Zato nema razloga da se razmišlja o njegovoj promeni – izričiti su u ovom ministarstvu, piše Politika. Zakonom o porezu na imovinu propisana su pravila koja omogućavaju da osnovica poreza na imovinu prati tržišnu vrednost imovine kako građana tako i privrede. Za privredu više ne važi knjigovodstvena, već tržišna vrednost imovine. Pošto je vrednost iz knjiga, po pravilu bila bitno niža od tržišne vrednosti, s novim pravilima i porezi su znatno uvećani.

Od 1. januara ove godine više se ne plaća naknada za korišćenje građevinskog zemljišta – dažbina koja je bila u potpunoj diskreciji lokalnih samouprava i na koju je privreda imala mnogo pritužbi. Stoga se promena u poreskom teretu mora računati kao razlika između zbira poreza na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta plaćenih u 2013. i poreza na imovinu koji treba da se plati u 2014, poručuju iz Ministarstva finansija.

Ipak, ma kako sve izgledalo čisto i jasno, visina poreske obaveze zavisi od dve veličine koje su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Jedna je visina poreske stope koja je zakonski maksimirana na 0,4 odsto od vrednosti imovine. Druga je visina prosečnih cena u prometu koju su lokalne samouprave trebalo da utvrde na osnovu podataka iz stvarnog prometa. Ako, iz bilo kojih razloga, obveznici smatraju da ove cene ne odražavaju prosek stvarnih cena iz prometa, imaju pravo da formalno osporavaju ovu odluku pred sudom – preporučuju nadležni iz ministarstva.

Oni posebno ukazuju da svi obveznici koji vode poslovne knjige (privreda) imaju pravo da kao osnovicu prikažu vrednost iz svojih knjiga ukoliko ovu vrednost vode u skladu sa računovodstvenim pravilima za takozvane fer vrednosti. U tom slučaju poreska osnovica, a time i visina poreza koju treba da plate, ne zavisi od odluke lokalnih samouprava, već od sopstvene, ali fer računice.

U Ministarstvu finansija podsećaju, takođe, da energetski, proizvodni objekti i slični pogoni imaju za poresku osnovicu knjigovodstvenu vrednost bez obzira po kojim računovodstvenim pravilima se vode.

Pojedine lokalne samouprave sa druge strane negiraju drastično uvećanje.

Dušanka Begović načelnica odeljenja lokalne poreske administracije Požarevca kaže da nije realno u ovom trenutku govoriti da je privrednicima iz tog grada uvećan porez na imovinu 350 odsto. Poreski obveznici bili su, prema njenom mišljenju, obavezni da putem samooporezivanja do 31. marta prijave svoje obaveze po osnovu poreza na imovinu pravnih lica. S obzirom na to da rešenja nisu mogla biti doneta u tako kratkom vremenu, jer je potrebno vreme da se unesu podaci i utvrdi obaveza obveznicima, rano je procenjivati koliko će uvećanje zaista biti.

Ali ne treba zaboraviti da opštinske odluke postoje od novembra prošle godine i privrednici se samooporezuju, to jest obračunaju koliki će porez platiti, tako da svako od njih unapred zna koliki mu porez sleduje.