Laptop i šolja kafe - eto posla

"Da recimo programiraš, treba ti 20 do 30 hiljada dinara za laptop, šolja kafe i već u svojoj kuhinji imaš radno mesto i možeš da prodaš taj proizvod na internetu. Nisu potrebna ne znam kakva ulaganja", kaže Nebojša Matić, vlasnik i direktor firme "Mikroelektro".

Prema podacima Evropske komisije, 75 odsto privatnih firmi u Hrvatskoj su porodične, a 50 odsto radno sposobnog stanovništva zaposleno je u takvim firmama. Nemaju beneficija, mada se razgovara o tome da se zapošljavanje članova domaćinstva tretira kao 'start ap', pa da doprinosi na plate i poreze budu manji. "Između tri do pet hiljada evra je bio temeljni kapital. Sad su omogućili da se to radi za 100 do 150 evra registracije, s tim da ste obavezni da se u dve do tri godine dokapitalizuje puna vrednost kompanije, što je naravno za mlade ljude izvrsna stvar", kaže Natalija Pekić, ekonomista iz Hrvatske.

Fijat, Henkel, Ikea - takođe su porodična preduzeća koja su profesionalizovala upravu, postala multinacionalna i zapošljavaju na hiljade ljudi. Za uspeh, ipak, nije dovoljan samo trud, nego i poznavanje psihologije, ekonomije, pravnih i poreskih propisa.

"U regionu jako fali znanja i tu bi mogla država napraviti nešto, recimo podsticati neku obuku konsultanata, neku edukaciju da napravimo neke ekipe profesionalaca koje će sutra biti u stanju da pomognu tim preduzećima", smatra profesor Jaka Radnjal iz Slovenije.

U pojedinim zemljama, prelazak vlasništva sa roditelja na decu država oporezuje i do 50 odsto, zbog čega se naslednici često odluče da prodaju preduzeće.

Osnivači uglavnom ne žele da porodični posao predaju drugome i čim njih nestane rast takvog preduzeća se zaustavlja.

Rešenje za stručnjake je zapošljavanje menadžera, što bi perspektivnim firmama obezbedilo dalji rast i povećanje broja zaposlenih.