Liberalizacija na srpski način

Napominjući da proces liberalizacije počinje od lokalne petlje i da daljim korisnicima omogućava pristup svim baznim servisima po pitanju široko-pojasnog, on kaže da na kraju dolazi do liberalizacije u pogledu prenosivosti broja u mobilnoj i fiksnoj telefoniji.

Tu smo, dodaje on, nešto ili preskočili, ili nismo uradili u punom obimu. Dakle, imamo situaciju, zaključuje, u kojoj 50 odsto tržišta ne može da prenese brojeve, jer ili nije motivisano, ili je onemogućeno da to učini. "Liberalizacija mora da zaživi u punom obimu", kaže Đinović.

Za početak bi trebalo, smatra on, svi da sednemo - i operateri, i regulator, i predstavnici nadležnog ministarstva i ostali zainteresovani, da se utvrdi šta je u procesu liberalizacije propušteno, i dodaje da veruje da ni Ratel, ni ostali činioci na tržištu neće previše čekati da se završi posao započet 1. aprila.

Prema rečima Đinovića, bilo je mnogo investitora zainteresovanih za ulaganje u telekomunikacioni sektor u Srbiji, koji su očekivali da će se liberalizacija, zakonski najavljena 2010. godine, dogoditi mnogo ranije. "Kašnjenje od praktično četiri godine nije dobro za naše tržište", ocenio je on.

Ponuda Orion Telekoma korisnicima - telefonske usluge bez mesečne pretplate - jedinstvena je, pa samim tim "nismo morali mnogo ni da se trudimo" tako da je kompaniji već stigao veliki broj zahteva, naveo je Đinović.

Lazarević: Liberalizacija dobra

Liberalizacija tržišta telekomunikacija je dobra, jer povećava broj operatera na tržištu, a to donosi mnogo veću konkurenciju što direktno utiče na veći kvalitet usluga, smatra sa druge strane državni sekretar u Ministarstvu untrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija, Stevan Lazarević.

"Na kraju, to znači veće zadovoljstvo korisnika. Mi, kao ministarstvo, značajnu pažnju usmeravamo ka zaštiti korisnika na tako rastućem tržištu", rekao je Lazarević.

Danas, kako je dodao, nemamo konkurenciju pojedinačnih usluga, kao što je to nekada bio slučaj već na liberalizovanom tržištu imamo konkurenciju paketa usluga, a to je ono što pruža i donosi posebnu dinamiku na srpsko tržište. "Srećom, išlo se brzo. Taj zakon je uveo režim opšteg ovlašćenja, rešio pitanja interkonekcije, efikasno upravljanje radio-frekvencijskim spektrom, tehnološku neutralnost, prenosivost fiksnog i mobilnog broja", podsetio je.

Prenosivost fiksnog broja je u nekim državama u regionu stupilo na snagu mnogo ranije, a u Srbiji, gde se duže čekalo, taj proces je u toku, kao jedan od poslednjih koraka liberalizacije tržišta. Šef ekonomskog odeljenja EU delegacije u Srbiji Frek Janmat je naveo da je pred Srbijom nekoliko izazova u oblasti telekomunikacija, medju kojima je završetak procesa digitalizacije čiji je rok 17. juna 2015., a jedan od glavnih preduslova je usvajanje medijskih zakona.

Takođe, potrebno je regulisanje digitalne dividende, ali i garantovanje finansijske i operativne nezavisnosti regulatonih tela, naveo je Janmat.

On je istakao da je liberalizacija tržišta telekomunikacija jedan od najvažnijih izazova sa kojim se regulator i vlade suočavaju ne samo u Srbiji, nego u regionu, dodavši da je posebnu pažnju potrebno posvetiti razvoju pravnog i regulatornog okvira koji omogućava nove i bolje servise i usluge po prihvatljivim cenama, uz stimuilisanje ekonomskog razvoja.

Janmat je podsetio da je regulatorna usladjenost sa evropskim okvirima ključni zahtev za zemlje koje žele da postanu članice EU.

On je dodao i da je Srbija dobro pozicionirana u domenu prodora mobilnih usluga, posebno u 3G segmentu gde čak prevazilazi i evropski prosek.