Mihajlović: Škriljci su prioritet

"To je jedan od prioriteta energetskog sektora u Srbiji. Činjenica je da ta ulaganja direktno utiču na privredni rast", rekla je Mihajlovićeva za dnevni list Danas.

Ona je dodala da će i druge, već započete investicije uglavnom biti realizovane po principu davanja koncesija, kao i strateških i privatno-javnih partnerstava. Prema njenim rečima, u narednih 10 godina u oblasti zaštite životne sredine planiraju se investicije od 10 milijardi evra, dok će skrining za poglavlje 27 pregovora sa EU, koje se odnosi na ekologiju, početi u septembru.

Ministarka energetike je kazala da veliki problem u energetskom sektoru predstavlja "neadekvatna struktura zaposlenih", kao i da se broj prekomernih radnika može utvrditi samo detaljnom analizom.

"U Elektroprivredi Srbije, na primer, postoji manjak radnika u proizvodnjim a višak u administraciji. Jedan od prioriteta biće uklanjanje tog disbalansa", rekla je Mihajlovićeva.

Ova godina bi, kad je energetski sektor u pitanju, trebalo da bude u znaku investicija i reformisanja javnih preduzeća, a u gasnom sektoru očekuje nas nastavak realizacije projekata Južni tok i gasovoda Niš-Dimitrovgrad, izjavila je ministarka energetike u tehničkoj Vladi Zorana Mihajlović.

Krajem prošle godine potpisan je ugovor za izgradnju trećeg bloka u termoelektrani Kostolac B, gde bi radovi trebalo da počnu do kraja ove godine. Očekujemo da se uskoro završe i pregovori sa konzorcijumom zainteresovanim za izgradnju novog bloka u Termoelektrani-toplani Novi Sad, rekla je Mihajlović.

Već duže vreme, navela je ona, pregovaramo sa investitorima koji žele da ulažu u termoelektranu Štavalj, sa pripadajućim rudnikom, kao i u reverzibilnu hidroelektranu Bistrica.

"U oblasti obnovljivih izvora, samo u prošloj godini potpisano je više od 200 memoranduma za izgradnju mini-hidroelektrana, a u martu je završen i drugi javni poziv za izgradnju MHE na 143 lokacije", kazala je ministarka energetike.

Kada je reč o gasnom sektoru, prema njenim rečima, očekuje nas nastavak realizacije projekata Južni tok i gasovoda Niš-Dimitrovgrad.

"Posle formiranja vlasti u Beogradu trebalo bi da se nastave i projekti koje je inicirao Privremeni organ, uključujući raspisivanje tendera za upravljanje otpadom na deponiji u Vinči i izgradnju fabrike za reciklažu. U planu je i dobijanje toplotne i električne energije iz otpada, imajući u vidu da se na toj deponiji dnevno odloži 1.700 tona otpada. Deponija u Vinči bi danas izgledala mnogo drugačije da prethodna gradska uprava nije 2007. zaustavila tender, pa je na novoj vlasti da taj posao maksimalno ubrza", rekla je Mihajlović.

Foto: beta, Ap

Na pitanje postoji li plan rasterećenja javnih preduzeća od prekomernog broja zaposlenih, ona je napomenula da se o optimalnom broju zaposlenih ne može govoriti bez detaljne analize.

"Veliki problem predstavlja neadekvatna struktura zaposlenih. U EPS-u, na primer, postoji manjak radnika u proizvodnji, a višak u administraciji. I jedan od prioriteta biće upravo otklanjanje tog disbalansa, koji je izražen i u drugim javnim preduzećima", rekla je ministarka.

Na pitanje da li će, ukoliko ostane ministarka energetike, insistirati na davanju koncesije za aleksinačke uljne škriljace za koje je, između ostalih, zainteresovana i Estonija, Mihajlović je rekla da je to jedan od prioriteta energetskog sektora u Srbiji.

"Jer, iako je potrebno određeno vreme da se investicije u energetskom i rudarskom sektoru pokrenu, činjenica je da ta ulaganja direktno utiču na privredni rast. Ne samo ova, već i druge, već započete investicije, uglavnom će se realizovati po principu davanja koncesija, kao i strateških i privatno-javnih partnerstava", rekla je Mihalović.