"Povećati sistem javnih skladišta"

"Sistem javnih skladista u Srbiji mora da bude na višem nivou odnosno da ih bude znatno više nego sada, kako bi poljoprivrednici mogli da ostave na sigurnom svoje proizvode, i da sačekaju veću cenu na tržištu", izjavio je Glamočić na konferenciji za novinare.

Najavljujuci podršku Ministarstva kompenzacionom fondu Srbije u akciji na jačanju sistema javnih skladista, Glamočić je podsetio da je takvih kapaciteta u našoj zemlji sada svega 16 što je nedovoljno za potrebe naših poljoprivrednika.

U Srbiji je evidentirano oko 400 silosa, sa ukupnim kapacitetom oko četiri miliona tona, ali samo 86 ima tehničke uslove, da bi ubuduće mogli da uđu u sistem javnih skladišta.

Glamočić je naglasio, da je srpskoj poljoprivredi neophodno oko 10 miliona tona skladišnog prostora i dodao da od kompenzacionog fonda očekuje, da u predstojećem periodu, budu oformljeno još najmanje 10 javnih skladišta.

"Mi moramo da oživimo tu ideju, da proširimo broj javnih skladista, da ih unapredimo, i da naše poljoprivrednike dodatno stimulišemo, da ostavljaju u njih svoju robu, istakao je ministar i dodao da je to dobrobit ne samo za proizvođace, nego i za drzavu.

Glamočić je napomenuo da su poslednje inspekcijske kontrole pokazale da nije bilo ni jedne zamerke na rad javnih skladišta i dodao da će Ministarstvo učiniti sve, da pomogne da ti kapaciteti budu što pre unapređeni.

"Uloga Ministarstva poljoprivrede je da stvori ambijent da tržišni mehanizmi počnu da funkcionišu u našoj zemlji, a ne da, kako smo naučili, Nemanjina ulica bude adresa za rešavanje svih problema u poljoprivredi", dodao je Glamočić.

On je istakao da će ranije najavljeni povoljni krediti za poljoprivrednike ovih dana, početi da se odobravaju, što će proizvođadčima omogućiti da kupe deo opreme, ali i da izgrade manja skladišta.

Na jesen će, kako je dodao Glamočić, naša poljoprivreda dobiti novi kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, od 100 miliona dolara, sa mnogo dužim periodom korisćenja, dužim počekom i nižom kamatnom stopom, tako da će tim novcem moci da budu građena i znatno veća javna skladišta u Srbiji.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u Srbiji Miloš Milovanović, istakao je da sistem javnih skladista može da bude u doglednom periodu, znatno unapređen, što će biti od velike koristi ne samo za poljoprivrednike, nego i za skladistare.

Javna skladišta namenjena su pre svega za smeštaj žitarica i druge robe rekao je Milovanović i dodao, da je to alternativni agrarni instrument, koji može mnogo da pomogne unapređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.

Zamenica direktora kompenzacionog fonda Tatjana Djukanović, napomenula je da 16 licenciranih javnih skladista, koja su sada u tom sistemu, raspolažu sa kapacitetom od ukupno 110.000 tona robe, što je veoma malo imajući u vidu potrebe, i dodala da su ne samo poljoprivrednici već i skladištari, veoma zainteresovani za ulazak u sistem javnih skladišta.

Ona je najavila, da će ovih dana, u okviru projekta "Zdrava ekonomija" biti priređen karavan u 20 lokalnih samouprava širom Srbije, na kojem će biti predstavljen sistem javnih skladišta.

Očekivani efekti su, proširenje tih kapaciteta i omogućavanje pre svega malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima, da dođu do sigurnog i kvalitetnog uskladistenja robe, za čiju izgradnju nemaju za sada finansijske mogućnosti.

U toj akciji biće predstavljene mogućnosti robnog zapisa, odnosno kreditiranja isključivo po osnovu robnog zapisa, bez hipotekarnog zaduživanja na nepokretnostima i dobijanje povoljnih kredita, za novi ciklus setve, sa nižim kamatama za 5 do 6 odsto.

Kako je istaknuto na konferenciji za novinare, u okviru unapređenog sistema javnih skladišta, poljoprivredni proizvođači u Srbiji, imaće priliku da uskladištenu robu daju kao garanciju za eventualne kredite radi unapređenja svoje proizvodnje.