Južni tok - ko je najslabija karika

Najpre je na otvaranju Kopaonik biznis foruma premijer u ostavci Ivica Dačić otvorio temu navodeći da postoji problem s Južnim tokom koji se odnosi na obezbeđenje državnih garancija da bi se on napravio.

Prema njegovim rečima, dogovoreno je da Rusi finansiraju izgradnju, a da Srbija plaća svoj deo iz prihoda, odnosno iz naplate takse za prolaz gasa kada sve bude u funkciji. Međutim, kako je pojasnio, Srbija bi trebalo da obezbedi državne garancije za osnivački ulog od 75 miliona evra za zajedničko preduzeće, odnosno da ako Srbija nema novca za to i Rusija finansira i taj deo, da ruski partneri dobiju neku vrstu garancija da ćemo im to vratiti.

Da je predmet višemesečnih pregovora novac potvrdio je u svojoj izjavi ministar finansija u ostavci Lazar Krstić koji kaže da finansijska konstrukcija za Južni tok mora da bude jasna i da se mora znati na koji način će se otplaćvati.

"To je ozbiljan novac, dve i više milijardi evra potencijalno, i mi moramo da imamo punu transparentnost. Mora da se zna odakle će taj novac doći, ko će ga dati, ko će ga otplaćivati i koje garancije se za to mogu dati, imajući u vidu čitavu finansijsku konstrukciju", rekao je Krstić i naveo da su oko toga vođeni razgovori na najvišem državnom nivou krajem decembra, koji su nastavljeni u Sočiju.

"Siguran sam da se se naći rešenje koje će biti za sve strane prihvatljivo", rekao je Krstić i naglasio da je Južni tok možda najvažniji strateški projekat za našu državu.

Na Dačićeve tvrdnje odgovorilo je i Ministarstvo energetike koje objašnjava da su problemi sa državnim garancijama za "Južni tok" posledica kašnjenja u reformisanju Srbijagasa i očekuje da se problemi vezani za finansiranje tog projekta reše u dijalogu državnih institucija Srbije i kompanije Gasprom.

Ministarstvo navodi da je državna garancija za kredit preduzeća Srbijagas u iznosu od 75 miliona evra, namenjen pokrivanju osnivačkog uloga u preduzeću “South Stream Srbija“, bila predviđena budžetom za 2013. godinu, ali nije realizovana, zbog restriktivne politike Ministarstva finansija kad je reč o povećanju zaduženja države. Kako se navodi, predlog Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredina bio je da se ista garancija nađe u budžetu za 2014. godinu, ali Ministarstvo finansija tu odredbu nije uključilo u Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu koji je usvojila Narodna Skupština.

Loptica je time vraćena na teren Ministarstva finansija i Srbijagasa, iz kojeg je direktor Dušan Bajatović odlučno odgovorio da stvarno ne zna ko je smislio da je problem u tom javnom preduzeću, odnosno u tome da njegovo restrukturiranje nije počelo.

Ako je verovati Bajatoviću, država ne daje više nikakve garancije Srbijagasu za izgradnju Južnog toka već je sa Gaspromom dogovoreno da dobijemo zajam koji će se vraćati iz dividendi projekta po kamatnoj stopi od 4,25 odsto na godišnjem nivou.

Kako je pojasnio, u toku je završno razmatranje tog ugovora, ali i napomenuo da su ostala tri rizika koja bi trebalo da se reše.

Ukoliko bude kasnio projekat, zakupac 100 odsto kapaciteta -Gasprom eksport plaćaće sve troškove kredita koji Srbijagas uzima za dokapitalizaciju projekta.

Drugi rizik je - šta ukoliko se desi da mi izgradimo energetski objekat, a nije gotova Mađarska ili recimo Slovenija ili ako ne možemo da se oslonimo na 100 odsto zakupa kapaciteta, da u tom slučaju rizik snosi ruska strana.

Kao treći rizik, direktor Srbijagasa je naveo da će ukoliko se ne završi finansijsko restrukturiranje Srbijagasa, koje je već počelo, da ne uspemo da vežemo prihod od dividendi koji bi išao na račun Srbijagasa i bude osigurano da će taj prihod ići na otplatu kredita. Epilog cele enigme realno bi bilo očekivati tek po uspostavljanju nove Vlade Srbije i konstituisanjem novog saziva parlamenta, koji je, to je sigurno, jedino telo koje može odobriti državne garancije.