Srpski san - posao u javnom sektoru

Direktorka CEVS-a, Kori Udovički, istakla je da je interesovanje građana Srbije za preduzetništvo, kao prvi izbor zapošljavanja, znatno niže od evropskog proseka, kao i da smo po tome, u poređenju sa novim članicama EU, bolji samo od Slovenije.

Istraživanje je pokazalo da bi 30 odsto građana pokrenulo sopstveni posao, pet odsto bi radilo za platu u privatnom sektoru i čak 65 odsto bi želelo da se "uhlebi" u javnom sektoru.

Mlađi su skloniji samozapošljavanju a najviše oni između 18 i 29 godina (36 odsto). Preduzetništvu su više skloni mušklarci - 33 odsto, a žene - 27 odsto. Ipak, na okruglom stolu su stručnjaci ocenili da nijedan strani investitor ne može da zameni energiju na hiljade preduzetničkih poduhvata i ideja.

Udovički je rekla da se u Srbiji rešenje za prevazilaženje teškoća u privredi vidi kroz čekanje direktnih stranih investicija koje bi "kao spasilačka konjica prešle granicu", ili u pomoći države koja ne ume, niti može da bude preduzetnik. Ona je ocenila da su to pogrešni pristupi i da treba da se okrenemo preduzetništvu, čiji bi razvoj mogao da spasi srpsku ekonomiju.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Martin Knap, rekao je da male firme u Srbiji imaju dobre ideje i da bi jačanje sektora malih i srednjih preduzeća moglo da doprinese razvoju srpske privrede. Knap je istakao da su, po njegovom mišljenju, za Srbiju ključne investicije u oblasti turizma, transporta, IT sektora, ali i proizvodnja i izvoz onoga što se traži na svetskom tržištu.

On je upozorio da bi "srpski političari trebalo pažljivo da prate grčku krizu, jer postoji opasnost da se neke greške ponove, ako se ne bude vodilo računa".

Direktor Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji, Andreas Beikos, podsetio je da je ta banka odobrila 150 miliona evra zajma za infrastrukturne projekte i za mala i srednja preduzeća u Srbiji i pozvao kompanije da konkurišu. On je istakao da, pored ideje, preduzeća moraju da imaju dobre i jasne planove i da ih jasno predstave EIB - u. To je prvi deo kreditne linije EIB od ukupno 500 miliona evra, koja je namenjena privrednom oporavku i pomoći evropskim integracijama Srbije.

Prema njegovim rečima, EIB je najveći kreditor Srbije i od 2001. do sada su u našu zemlju ušle 4,2 milijarde evra.

Rukovodilac projekta Međunarodne finansijske korporacije (Svetska banka), Violana Konar Lisi, poručila je vlastima u Srbiji da moraju pažljivo da osluškuju potrebe privatnog sektora ukoliko žele da ga razviju, kao i da mora da se popravi imidž preduzetništva u Srbiji.

Vlasnik kompanije Buck, Darko Budeč, ocenjuje da je srpsko tržište malo i da izlaz treba tražiti na svetskom tržištu.

"Domaće tržište bi trebalo da bude odskočna daska, ali je nažalost ta daska sve kraća i trulija i često puca i pada u vodu", kazao je Budeč.

On je rekao da su domaći softveraši jako uspešni u svetu zato što u toj oblasti nema prepreka i da bi država mogla i u drugim oblastima da omogući našim darovitim ljudima da se razvijaju i budu tako uspešni, ako bi uklonila razna ograničenja koja sputavaju uspeh.

Okrugli sto "Preduzetništvo u Srbiji - nužda ili prilika" je organizovan u saradnji sa fondacijom Konrad Adenauer.