Ekonomske diplomate - bačen novac?

Vlada je u jesen 2010. u 23 zemlje poslala 27 svojih predstavnika kojima je posao trebalo da bude uspostavljanje boljih privrednih veza sa zemaljama domaćinima i privlačenje stranih investicija.

Deo njih, pre svega oni koji su bili locirani u regionu, bio je povučen još pre godinu dana, a uskoro će se izgleda i ostali vratiti kući. Tako u Ministarstvu privrede smatraju da model privlačenja investicija treba potpuno promeniti, a ministar Saša Radulović kaže da su ekonomske diplomate promašen projekat od kojeg treba odustati.

"Sam fokus ambasada se polako okreće ka ekonomskim temama i privredne komore u tome imaju značajan udeo. Međutim, privatni sektor mora da preuzme najveći teret i preduzeća moraju sama da konataktiraju s potencijalnim poslovnim partnerima u svetu",ističe Radulović.

Takvog mišljenja je i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, koji kaže da se bolji efekat može postići ukoliko se potraže drugi načini za podsticanje stranih ulaganja, poput bolje komunikacije sa svetom putem interneta, davanje boljih informacija o našim preduzećima i bolji bilansi prijavljeni na vreme.

Ono što je bila osnovna zamerka na ovaj koncept privlačenja investitora u samom startu, na kraju se zapravo ispostavlja i kao razlog zbog kojeg će ovaj svojevrsni diplomatski eksperiment biti okončan: jednostavno, nije bilo moguće izmeriti učinak tih ljudi. Ipak, s obzirom na to da Vlada zapravo javnosti nikada nije ispostavila izveštaj o njihovom radu, može se pretpostaviti da je utisak da i nisu bili naročito uspešni. Kao pozitivne primere u javnosti su iz Vlade u nekoliko navrata isticali uspešnost onih koji su delovali u Nemačkoj i Italiji, ali to je manje-više sve što su građani uspeli da saznaju o njihovom radu.

Kao argument protiv ekonomskih diplomata isticao se i visok trošak njihovog rada: njihove plate bile su oko 3.000 evra, plus troškovi života, što je, osim stanovanja, neretko uključivalo i školovanje dece. Takođe, procenjivana je i njihova sposobnost da obavljaju povereni im posao, s obzirom na to da je, osim ekonomista, među njima bilo i pravnika, inženjera i filologa.

Doduše, moguće da će taj vid privlačenja ulagača nastaviti da živi u izmenjenom obliku. Privredna komora Srbije, koja i sama ima predstavništva u evropskim i svetskim metropolama a čiji je cilj veoma sličan onom koje su imale ekonomske diplomate, predlaže model koji bi objedinio sve aktivnosti i potencijale ekonomske diplomatije. O tome, kako prenose mediji, PKS trenutno razgovara s ministarstvima trgovine i spoljnih poslova.

Srbija ima ekonomske diplomate u najvažnijim svetskim ekonomskim centrima. Tako je u Moskva ekonomski dilomata Marjan Božović, Berlinu Aleksandar Ivkovac, Pekingu Zoran Đorđević, Briselu Srđan Cvijić, Parizu Ivana Stanković, Tokiju Đorđe Maksić...