Iz Srbije odlepršalo 270 miliona €

Najveći odliv gotovine ka ovim poreskim rajevima već tradicionalno je usmeren ka Britanskim Devičanskim ostrvima, u čije je banke otišlo 10,868 miliona evra, dok je u drugoplasiranu Holandiju stiglo dva miliona manje.

Inače, iz obe ove zemlje u Srbiju je, takođe, ušlo dosta gotovine: čak 120 miliona evra iz Holandije i 16,68 miliona evra sa Devičanskih ostrva. Ni evro nije izašao na Gibraltar, Gvineju Bisao, Sejšele, Kajmanska ostrva...

Skoro polovina ukupno iznetog novca, prema podacima NBS, otišla je u Hrvatsku, tačnije 118,9 miliona evra. Reč je o firmama koje posluju u Srbiji.

Ministar privrede Saša Radulović je najavio da će uskoro početi registracija svih ofšor firmi koje posluju u Srbiji, kako bi se znalo ko su njihovi vlasnici. Kako kažu u Ministarstvu privrede, "popis“ će raditi Agencija za privredne registre, a informacija o vlasništvu ofšor firmi biće obezbeđena u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca.

Milovan Milovanović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, smatra da bi popis ofšor kompanija smanjio rizik od pranja novca zbog povećanja stepena transparentnosti finansijskog sistema. To bi, kako objašnjava, posredno imalo i pozitivan efekat na privredni razvoj, privlačenje takozvanih zdravih investicija, kao i podizanje međunarodnog ugleda države.

"Predmet interesovanja Uprave je sagledavanje poslovanja sa firmama iz ofšor destinacija i poslovanje domaćih firmi iza kojih stoje firme iz takvih država, jer je jedan od motiva osnivanja preduzeća u njima prikrivanje stvarnog vlasništva, što povećava rizik od pranja novca i finansiranja terorizma", objašnjava Milovanović.

Banke su u obavezi da Upravi prijavljuju aktivnosti za koje se sumnja da su u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, a samo jedan od mogućih indikatora je i povezanost poslovanja sa ofšor pravnim licima.

Banke u Srbiji imaju zakonsku obavezu da prilikom otvaranja računa firmama utvrde stvarnog vlasnika. To važi kako za domaća preduzeća, koje su osnovale ofšor firme, tako i za strane kompanije koje samo žele da posluju u Srbiji i zato otvaraju račune. Jedino gde je teže utvrditi vlasnika ofšor kompanije jeste u situaciji kada ona nema nikakvo vlasništvo, niti račune u našoj zemlji, a sa njom sarađuje ovdašnja firma.

"Tu se situacija razlikuje od države do države", objašnjava Milovanović.

U slučaju da postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, a Uprava radi na predmetu gde postoje transakcije našeg pravnog lica sa pravnim licem iz ofšora, koje ima otvoren račun u državi u kojoj je stepen bankarske tajne visok, veoma je teško doći do podatka ko stoji iza te firme.