Traže 14 miliona kvadratnih metara

Tada ističe dvogodišnji rok koji je država dala starim vlasnicima, da uz obimnu dokumentaciju,podnesu zahtev za povraćaj.

U Agenciji za restituciju očekuju najviše 35.000 zahteva, skoro četiri puta manje nego što se pretpostavljalo da ih ima, kada je zakon usvojen.

Među prvih 1000 vraćenih objekata je i zemunski “Bel vi”. 1939. ovde je bio riblji restoran - danas je kafe-pab, ali im je ostalo isto. U aprilu 2012. Kalebići su podneli zahtev da im se vrati oduzeto, u januaru 2013. ušli su u svoje.

"Bili smo srećni naravno, ali nismo hteli svim srcem da uđemo u to da se opet ne bi razočarali , da se nešto iskomplikuje, postojalo je dosta stvari, mogla je da se buni opština, mogao je da se buni grad zbog zemljišta, mogla je da se buni država, ministartsvo finansija tako da dosta stvari je moglo da se iskomplikuje, ali srećom nije", kaže Aleksandar Kalebić vlasnik paba Bel vi.

U Beogradskoj 3 na Slaviji, tik iznad Mitićeve rupe , nalazila se zgrada sa osam stanova i kazandžijskom radnjom Svetozara Miloševića. Izgrađeno 1929, prvo je oduzeto, pa sravnjeno sa zemljom. Svetozarov unuk je sredinom prošle godine podneo zahtev i još nije ništa dobio.

"Ja bih najviše voleo ovde da se vrati jer ovo je nekada bilo predviđeno da bude poslovno-stambeni kompleks . Milsim da postoji način da se nadoknadi", kaže naslednik Svetozar Milošević.

Po broju već podnetih zahteva prednjače Beograd i Vojvodina. Stari vlasnici traže da im se vrati 14 miliona kvadratnih metara - procenjuju u Agenciji za restituciju.

"Naravno ti podaci očekujem da će biti osnov za donošenje novog zakona. Ono što mi sad vidimo da poljoprivredno zemljište koje se potražuje da ono neće biti problem za vraćanje, tu je moguća i supstitucija, šumsko zemljište isto može da se vrati u potpunosti, što se tiče poslovnog i stambenog prostora to je nemoguće ali to će onda ići na kompenzaciju novčanu koju je zakon predvideo", kaže Strahinja Sekulić direktor agencije za restituciju.

Broj vraćenog je zadovoljvajuć u odnosu na zakon koji je jako loš, smatra Mile Antić iz Mreže za restituciju. Traži izmene, a za početak da se ukine plaćanja ili davanja obveznica tamo gde ne može da se vrati u naturi.

"Više nema manipulacija, nema konsultanata, nema moram da kažem raznih hohštaplera koji su na sve moguće načine preuveličavali cifre koliko vredi oduzeta imovina, kalkulacije, a izbegavali ono što je suština a to je da u srbiji postoji jako puno nepopisane javne svojine i da svi zajedno građani, crvke i verske zajednice, zadužbine, potražujemo samo jedan manji deo te nepopisane imovine", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Dva meseca pre isteka roka podneto je 28.000 zahteva, za 8.000 predmeta već su donete prvostepene odluke.