Javni dug: Svi za mnom, ponovo

Prema oceni stručnjaka, njegovo vraćanje u zakonom definisane okvire od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), neće biti moguće ni u narednoj deceniji.

Prema poslednjim podacima, javni dug Srbije na kraju novembra 2013. iznosio je 19,5 milijardi evra, tako da je učešće javnog duga u BDP-u iznosilo 59,1 odsto.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić podsetio je u izjavi Tanjugu da zaduživanje Srbije, kao rezultat rasta budžetskog deficita, dovodi zemlju u situaciju da ne samo u ovoj, već i u naredne dve godine, beleži dodatni rast javnog duga.

U zavisnosti od rasta BDP-a Srbije u naredne tri godine, kao i od mera koje će vlada sprovoditi, očekuje se, najpre, usporavanje rasta javnog duga, a zatim na srednji rok, postepeno smanjenje odnosa javnog duga i bruto domaćeg proizvoda, rekao je Đukić. Te mere morale bi da se odnose, naveo je, ne samo na povećanje poreza, već i nužno sprovođenje reforme na rashodnoj strani budžeta, posebno u poslovanju javnih preduzeća.

Prema rečima Đukića, jedan od najvećih rizika po snižavanje javnog duga jeste predviđeni usporen privredni rast Srbije i u naredne tri godine. Podsetivši da je odnos javnog duga i BDP-a u EU definisan na maksimalnih 60 odsto, on je ocenio da je, uzimajući u obzir stepen privredne razvijenosti Srbije, potpuno razumljivo što je zakonom javni dug za Srbiju definisan na 45 odsto BDP-a.

Đukić je napomenuo da je Ministarstvo finansija u Fiskalnoj strategiji, u scenariju koji se odnosi na sprovođenje reformskih koraka i postepen oporavak privrede, zaključilo da otprilike za deset godina možemo očekivati vraćanje odnosa javnog duga i BDP-a na zakonom definisan nivo.

Ekonomista Saša Ranđelović naveo je da javni dug od oko 70 odsto BDP-a, na koliko je predviđeno da se stabilizuje 2016. godine, za zemlju našeg nivoa privredne razvijenosti, sa niskim kreditnim rejtingom, nije dugoročno održiv. U tim uslovima rashodi za kamate su izuzetno veliki, i samo u 2014. godini biće potrebno više od 100 milijardi dinara za kamate, a taj iznos će rasti kako deficit i dug budu veći, rekao je Ranđelović.

Za dugoročnu održivost javnih finansija neophodno je da stabilizovati i postepeno smanjivati javni dug, naveo je i dodao da bi realističan cilj bio da se rast duga zaustavi u trogodišnjem periodu.

"Rast duga je posledica visokog fiskalnog deficita koji se finansira zaduživanjem, a vi ne možete u jednoj godini smanjiti ili eliminisati deficit", precizirao je Ranđelović.

Da bi se zaustavio rast javnog duga, procenjuje se da je potrebno da se do kraja 2016. konsolidovani budžetski deficit smanji na dva odsto BDP-a, rekao je napominjući da bi u slučaju da deficit bude veći, javni dug mogao da dođe do 80 odsto BDP-a, i, u uslovima pojačane nestabilnosti na svetskom tržištu, ugrozi održivost javnih finansija.

Ranđelović je naveo da je potrebno da i posle 2016. deficit ostane niži od prirasta BDP-a i da se postepeno obori javni dug.

"Jasno je da nije moguće da do kraja ove decenije taj odnos padne na 45 odsto BDP-a, ali to je dugoročni cilj kome treba da težimo jer se procenjuje da je to granica održivosti na dugi rok za zemlje našeg nivoa razvijenosti", naglasio je on.

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je ranije da će neto zaduživanje Srbije u narednoj godini biti 1,6 milijardi evra, odnosno da će za toliko biti povećan javni dug. Krstić je napomenuo da je bruto zaduživanje države u narednoj godini planirano na nivou od 5,6 milijardi evra, ali se javni dug neće povećati u tom iznosu.

Od toga 3,3 milijarde evra idu na otplatu domaćeg javnog duga, 0,3 milijarde na otplatu spoljnog javnog duga, otplata garantovanog duga je 0,4 milijardi evra, a 1,5 milijardi je zaduživanje za finansiranje deficita koje povećava dug, kao i 0,1 milijarda za nabavku finansijske imovine, objasnio je ministar.

Prema najavama iz ministarstva, deficit budžeta Srbije u 2014. godini, pre svega, će biti pokriven zaduživanjem na domaćem tržištu hartija od vrednosti i novcem dobijenim kroz bilateralne aranžmane sa drugim zemljama i međunarodnom finansijskim institucijama.

Kao treći izvor finansiranja ostaje izdavanje evroobveznica na međunarodnom tržištu, ali će se na to ići samo u slučaju da drugi izvori ne budu dovoljni za pokrivanje deficita.

Najjeftiniji izvor finansiranja za Srbiju bio bi kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata u iznosu od tri milijarde evra. Srbija, takođe, računa na kredit od Ruske Federacije od 200 miliona dolara, a postoji i najava kredita Svetske banke za podršku budžetu od 250 miliona dolara, koji će zavisiti od uspeha vlade u završetku restrukturiranja preduzeća.