Vraćamo se dva veka unazad?

To je daleko ispod standarda međunarodnog radnog, socijalnog i prava građana garantovanim međunarodnim dokumentima.

Kao država sa njim ćemo drastično zaostajati i za praksom najrazvijenijih zemalja sveta, posebno najstarijih članica Evropske unije, dok u odnosu na zemlje u okruženju, radnici Srbije dobijaju ubedljivo najliberalnije, antiradnički usmereno zakonodavstvo.

Ovako Nacrt novog zakona o radu ocenjuje dr Nada G. Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu. Ona naglašava da sa njim nestaju osnovni elementi dostojanstvenog rada kao što su pravo na radni odnos, zaradu od koje se može živeti, zdravstvenu i socijalnu zaštitu i socijalno pregovaranje.

"Nema uopšte posebnih sudova za radne sporove, ni traga od bilo kakve participacije zaposlenih, koja je prisutna u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji. Do apsurda je izigrana, a sada ozakonjena, obaveza poslodavca da isplaćuje zarade. U EU se za to on krivično goni. Novi zakon sve prašta kapitalistima, lažno se pravdajući "suvišnim procedurama“. Najvažniji su profit i interesi domaćeg i stranog kapitala, koje država štiti maksimalno", kaže dr Novakovićeva.

Sagovornica Novosti navodi da u odnosu na zemlje u okruženju, Srbija ima najslabije, razjedinjene sindikate, najniže zarade, najveću stopu nezaposlenosti i najmoćnije poslodavce. Novi zakon o radu, prema njenom mišljenju se samo propagandno i ideološki pravda tezom o rastu zaposlenosti i ekonomskom napretku.

" Nema te zakonske niti stvarne sile koja će povećati zaposlenost, kad postoji rezervna armija rada od milion nezaposlenih, a pravna država je u povoju. Sindikalne primedbe su u najvećoj meri tačne. Bunt sindikata je opravdan, ali nažalost slab, parcijalan i više simboličan. Oni kasne u svom otporu, bez velikog su ugleda, razjedinjeni i zavađeni i nemaju šanse da spreče ulazak Nacrta zakona u skupštinsku proceduru",

naglašava dr Novakovićeva.

S druge strane, dr Jelena Žarković Rakić, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu u analizi Zakona o radu zaključuje da „regulativa tržišta rada u Srbiji nije posebno rigidna u poređenju sa drugim zemljama u regionu jugoistočne Evrope ili u zemljama OECD-a.“

"Iako Zakon propisuje da jedna osoba može raditi na određeno vreme kod istog poslodavca najduže jednu godinu, ta odredba se masovno ignoriše, uglavnom bez ikakvih sankcija za poslodavce", kaže dr Jelena Žarković Rakić.

Prema njenom mišljenju, dobra stavka novog predloga su otpremnine, koje će se isplaćivati na osnovu staža samo kod poslednjeg poslodavca. Sindikati, međutim, smatraju da će ova izmena dovesti do lakšeg otpuštanja radnika.

Na sadašnji način formulisane otpremnine ne samo da smanjuju ponudu rada, već smanjuju i tražnju za radom imajući u vidu da poslodavci žele da izbegnu visoke troškove raskidanja radnog odnosa radnika sa dužim iskustvom. Ova odredba je dosad predstavljala jednu od standardnih meta kritike Saveta stranih investitora, koji s pravom ističe, da ona podstiče potencijalnu diskriminaciju zapošljavanja starijih osob".