I na selu se može dobro zaraditi

Nadležni najavljuju da će već od sledeće godine biti više para za ruralni razvoj.

Međutim, za sada su retki radnici koji su napustili preduzeća da bi se vratili na selo zbog veće zarade.

Duško Stojanović iz Boljevaca u Sremu dao je letos, posle 28 godina, otkaz u kompaniji u kojoj je radio, jer je odlučio da započne proizvodnju kozjeg mleka i sireva. Sve je počelo pre tri godine kupovinom pet rasnih jaradi.

"Kada sam shvatio da za kvalitetan sir postoje mušterije, uvećao sam ove godine stado na 40 muznih koza i ozbiljno počeo da se bavim proizvodnjom", objašnjava Duško.

Dnevno proizvodi desetak kilograma raznih sireva po ceni od oko hiljadu dinara za kilogram, i ima stalne kupce. Proizvodnju kontroliše Veterinarski institut u Beogradu.Ove godine, Duško je registrovao poljoprivredno gazdinstvo, obrađuje tri hektara. U sve je uložio sopstveni novac što potvrđuje da za početak nisu potrebne velike pare ili nepovoljni krediti. Pomaže mu sin Nebojša.

Posle usvajanja nacionalne strategije i programa ruralnog razvoja, očekuje se više para za razvoj sela. Za ta područja u budžetu je od naredne godine planirano oko 50 miliona evra, od toga dve trećine iz fondova Evropske unije, ukoliko dobijemo kandidaturu za članstvo.

"Veliki broj ljudi koji su radili, ostali bez posla ili oni koji su dali otkaz, vide svoju šansu u ruralnim sredinama Srbije. Tamo imaju odlične uslove za razvoj poljoprivrede, turizma i ostalih delatnosti, kao i za ostvarivanje većeg prihoda. Lakše se radi i praktično su svoj na svome", objašnjava dr Drago Cvijanović Iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede Beograd.

Ruralna područja čine 85 odsto teritorije Srbije, u njima živi više od polovine ukupnog stanovništva čija je nezaposlenost 21 odsto.