Manji spoljnotrgovinski deficit

Prema podacima Republičkog zavod za statistiku ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-oktobar bila je oko 21,8 milijardi evra što je za 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Iz Srbije je izvezena roba u vrednosti od oko 9,1 milijardu evra ili za 26,5 odsto više u nego u istom periodu lane, dok je uvoz bio 12,7 milijardi evra, za pet procenata više nego 2012.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 72,1 odsto i bila je veća nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 59,7 odsto.

Po podacima RZS, od početka godine do kraja oktobra, robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima su potpisani sporazumi o
slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 62,8 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti spoljnotrovinski partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima Srbija u imala suficit u razmeni od 1,4 milijarde dolara,
što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su: Italija (1,9 milijardi dolara), Nemačka (1,4 milijarde dolara) i Bosna i Hercegovina (997 miliona dolara).

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su: Italija (1,9 milijardi dolara), Nemačka (1,8 milijardi dolara) i Rusija (1,3 milijarde dolara).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

Najveći deficit je bio u trgovini sa Kinom zbog uvoza telefona i kompjutera (lap top), zatim sa Kazahstanom, zbog uvoza nafte i prirodnog gasa, i s Poljskom zbog uvoza delova za motorna vozila.

Oktobra je iz Srbije izvezena roba vredna 1,4 milijarde dolara, što je za 31,3 odsto više nego u istom mesecu prošle godine.

Istovremeno, u Srbiju je uvezena roba u vrednosti od 1,9 milijardi dolara, što je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Rast industrijske proizvodnje

Republički zavod za statistiku saopštio je i da je industrijska proizvodnja u Srbiji oktobru bila za 5,2 odsto veća nego istog meseca prošle godine.

U odnosu na prosek 2012. godine, rast industrijske proizvodnje u oktobru je bio 20,4 odsto.

Za deset meseci ove godine industrijska proizvodnja je za 6,2 odsto bila veća nego u istom periodu prošle godine.

Najveći doprinos rastu industrijske proizvodnje dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica, električne energije, derivata nafte, električne opreme i osnovnih metala.

U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija rast je bio osam odsto, rudarstvu 6,9 odsto i preradjivačka industrija 4,4 odsto.

Posmatrano po delatnostima, rast proizvodnje energije bio je 12,6 odsto, kapitalnih proizvoda 10,1 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju 10 odsto i intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 7,1 odsto.

Proizvodnja netrajnih proizvoda za široku potrošnju u okrobru je bila manja za 5,4 odsto nego u istom mesecu prošle godine.