Ko sve traži nikl po Srbiji?

Zavod za zaštitu prirode odbio je zahtev firme Srbija nikl koja je tražila dozvolu za istraživanje u parku prirode Mokra gora, gde je zabranjeno svako narušavanje ambijenta.

Ipak, za pet drugih zahteva koje su podnele četiri firme, propisao je uslove pod kojima je moguće istraživanje jer se radilo o područjima koja nisu pod zaštitom, saznaje "Danas".

Istraživanja nalazišta ove rude je do sada izazvalo burna reagovanja stanovnika na područjima za koje su dodeljene dozvole, a dodatno su reakcije nastale u stručnoj javnosti nakon najava ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića da će se novi Zakon o rudarstvu naći pred poslanicima Skupštine Srbije do kraja godine.

Naime, donošenje novog zakona upravo se vezuje za liberalnije uslove pod kojima bi moglo da se uđe u istraživanja, a kasnije i eksploataciju nikla, koji jeste dosta skup metal na berzi, ali je, takođe, njegovo vađenje izuzetno štetno za okolinu.

Ministar Bačević je obrazložio da taj zakon treba da otkloni eventualne nesporazume u budućnosti, koje su proizveli postojeći zakoni.

Kao primer nesporazuma, Bačević je naveo upravo sporenja u javnosti oko istraživanja nikla na teritoriji Trstenika, za koje je rekao da nije štetno po okolinu i da se obavlja "po potpuno istom postupku kao istraživanje vode“.

Međutim, brzinu kojom će novi Zakon o rudarstvu ući u skupštinsku proceduru ekolozi i profesori rudarstva tumače na različite načine. Saglasni su u tome da je pozadina vezana za istraživanje nikla, što je potvrdio i ministar Bačević.

U nacrtu novog Zakona u rudarstvu u članu 6 piše: "Na području koje predstavlja zaštićeni prostor prirode... izvođenje geoloških istraživanja i/ili eksploatacije mineralnih sirovina i drugih geoloških resursa, moguće je vršiti samo pod uslovima koji se odnose na tu vrstu objekata i radova i propisima kojima su utvrđeni uslovi u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i eksplozije...“

Ova odredba u potpunoj je suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode, u kojem se navodi da je eksploatacija u sve tri kategorije zaštićenih prirodnih dobara - zabranjena.

"Nedopustivo je da se istraživanje i eksploatacija nađu u istoj rečenici. To su potpuno različite stvari. Istraživanje nikla jeste bezbedno, međutim, eksploatacija je i te kako štetna po životnu sredinu", tvrde ekolozi, koji smatraju da se novi Zakon o rudarstvu donosi upravo zato da bi ukinuo odredbe Zakona o zaštiti prirode, koji zabranjuje eksploataciju bilo kojih ruda na zaštićenim prirodnim dobrima.

S druge strane, izvori lista "Danas" tvrde i da se u pozadini priče o niklu, prava "bitka“ vodi zapravo oko načina utvrđivanja rudne rente.

Ona je prema sadašnjim odredbama bila fiksna, dok bi po novom predlogu zakona trebalo da se utvrđuje svake godine. Istina je da takvo rešenje, na kraći rok, odgovara svakoj aktuelnoj vlasti, jer joj omogućava da od onih koji eksploatišu neki resurs zahvati koliko joj je potrebno.

Međutim, stručnjaci ukazuju da bi to unelo neizvesnost u poslovanje, što je za ozbiljne kompanije razlog da ne dođu na tržište Srbije.

Predočava se i da pripreme za eksploataciju nekog nalazišta traju između pet i sedam godina a podrazumevaju i visoke troškove i specijalizovanu opremu, pa u investiciju niko neće da uđe ako ne može da upravlja troškovima na dugi rok.

Firme koje se bave istraživanjem, pak, na dobitku su i samim činom dobijanja dozvole, jer ako država odluči da utvrđene rezerve ne eksploatiše, ona je dužna da nadoknadi troškove ispitivanja ležišta.

To znači i da će Srbija nikl, o kome se u ovom slučaju najviše govori, čak i u slučaju da ne dobije dozvolu za eksploataciju otkrivene rezerve rude, naplatiti svoj rad.

U svakom slučaju izvesno je da će biti na dobitku, jer nisu krenuli "od nule“ s obzirom da su lokacije na kojima bi moglo biti te rude utvrđene još u preliminarnim istraživanjima iz 60-ih godina prošlog veka.

Predsednik opštine Trstenik Miroslav Aleksić izjavio je da ministar Milan Bačević konstantno izbegava odgovore na postavljena pitanja u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom rude nikla i vrši zamenu teza.

"Opština Trstenik nije dobila nijedan odgovor na dopise koje je u proteklih 20 dana uputila Ministarstvu prirodnih resursa, što i te kako govori o odnosu Ministarstva prema lokalnoj samoupravi i njenim stanovnicima. Bez ijednog jedinog argumenta zašto nekome dajemo da vrši istraživanje rude nikla u cilju eksploatacije, ministar pokušava da sa pozicije sile i moći uništi centralni deo Srbije, gde na području od Kruševca do Kraljeva živi 300.000 ljudi“, istakao je Aleksić.

Istraživači pod lupom APR-a

• Preduzeće Srbija nikl osnovano je sredinom 2010, vlasnik je firma Ranin LTD sa Malte, a direktor u Srbiji je državljanin Australije Radomir Vukčević. Firma do prošle godine nije imala nijednog zaposlenog, ali je od 2012. na platnom spisku njih pet. Poslovala je sa gubitkom od oko 11 miliona dinara, a tokom prošle godine prihod je iznosio simboličnu 51.000 dinara. Dozvola za istraživanje dodeljena je u januaru 2011. za šire područje Lipovca, a u martu 2011. za Ruđince, na području Vrnjačke Banje i Beluće u blizini Trstenika.
• Firma CMM - Consolidated Mines and Metals osnovana je nekoliko dana posle Srbija nikla, vlasnik je Consolidaded Nicel mines iz Velike Britanije, direktor je 28-godišnji Matija Božović, koji je i jedini zaposleni, a poslovni prihod od 52.000 dinara nije mogao da pokrije rashode pa je gubitak 1,8 miliona dinara. Dozvola je data za višegodišnja detaljna geološka istraživanja gvožđa, nikla i pratećih metala u ležištima Lipovac, Kolarevići i Bučje, u opštinama Aranđelovac i Topola.
• Domaća firma Šumadija minerali, osnovana kao doo sa ulogom od 500 evra takođe 2010. ali u avgustu, ima jednog zaposlenog, direktor je Radoš Ilinčić a u minusu je skromnih 159.000 dok poslovni prihod nije imala. Dobila je dozvolu za istraživanje za isto područje kao i CMM.
• Preduzeće za mineralne sirovine SEE Beograd osnovano je još 2002. godine i ima nešto bogatiju poslovnu aktivnost u Srbiji, kao i značajniji osnivački ulog. Vlasnik firme sa tri zaposlena je Sauder Juropien eksplorejšen sa Devičanskih ostrva, direktor je Aleksandar Obrenović, a poslovni gubitak u prošloj godini 19,3 miliona dinara dok poslovnog prihoda nije bilo. Dozvolu za istraživanje nikla i pratećih metala firma je dobila u januaru 2011. za područje centralne Šumadije.