"Treba više da stegnemo kaiš"

Fiskalni savet poslao je građanima, ali i vladi, oštro upozorenje - mere štednje nisu ni uspešne, a ni dovoljne.

Članovi Saveta nagovestili su da nas u sledećoj godini, uz ostale, čeka jedan izuzetno težak zadatak - da odvojimo više od pola milijarde evra za neuspešna preduzeća i banke.

Fiskalni savet ponovo je uključio crveni alarm najvišeg stepena. Ocena prvih rezultata vladinih mera štednje i predloga budžeta za sledeću godinu vrlo je jasna.

"Budžet i Fiskalna strategija nisu dovoljni za adresiranje ozbiljne situacije u kakvoj su javne finansije Srbije", rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Prema njegovim rečima, Fiskalni savet smatra da je planirani budžet za 2014. neodgovarajući i da su neophodne dodatne uštede, kao i da se mora odmah zavesti red u poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka na koje se troši ogroman budžetski novac.

Fiskalni savet podsetio nas je da je ministar finansija Lazar Krstić javno rekao da će njegove mere uštedeti dva posto bruto društvenog proizvoda.

Potom je svoje projekcije korigovao u Fiskalnoj strategiji na 1,65 posto, da bi u stvarnosti efekat bio samo jedan do 1,2 posto uštede.

U evrima to znači da nedostaje 300 miliona evra uštede. U Fiskalnom savetu znaju i gde štednja nije uspela.

"Uštede koje vlada pravi na subvencijama od 0,3 odsto BDP-a su s druge strane već potrošene ili prebačene za finansiranje RTS-a i RTV-a. Vlada je planirala uštede na nabavkama roba i usluga - na kraju se pokazalo u budžetu da tu neće biti ušteda", upozorio je Petrović.

Član fiskalnog saveta Vladimir Vučković smatra da ne treba uporedo sa štednjom osmišljavati nove programe koji će rezultirati novim rashodima.

"I u tom smislu upozorenje da se krajem ove i sledeće godine efekti štednje ne remete nekim novim idejama i programima koji zvuče logično i dobro, a zapravo za njih nema mesta u javnim finansijama", rekao je on.

Sve ovo za rezultat ima minus u budžetu koji umesto da se smanjuje - zabrinjavajuće raste.

Ove godine deficit u republici i opštinama biće 6,6 odsto, a sledeće godine, po trenutnim planovima, raste na čak 7,1 odsto. Bez sumnje, najveća stavka je izdvajanje od 560 miliona evra za neuspešna preduzeća i propale banke. To je više od zbirnih efekata povećanja donje stope PDV-a i solidarnog poreza, koji će doneti ukupno 300 miliona evra, rekao je Petrović.

"Nema svrhe smanjivanje zarada, penzija, ušteda ako se one unapred potroše na javna preduzeća i banke", poručio je on.

A među tim preduzećima jasno se izdvaja jedno - Srbijagas će naredne godine sam potrošiti 150 miliona evra građana Srbije da bi otplatio dugove koje je napravio.

Za dugove preduzeća na čijem je čelu Dušan Bajatović izdvaja se više novca nego što je u celoj Srbiji namenjeno za nauku. Fiskalni savet posebno upozorava da je vlada kod Srbijagasa bila nedosledna.

"U junu mesecu ili početkom jula u programu Vlade je pisalo - Vlada više neće davati garancije za Srbijagas. Prošlo je četiri meseca - garancije su date! Ako se to ponovo desi na leto, onda će to rasturiti budžet", navodi Petrović.

On podseća i da je Srbijagas dužan više od milijardu evra, i to oko 800 miliona evra za kredite bankama i 225 miliona NIS-u.

Petrović je napomenuo da će na kraju 2013. javni dug dostići 64 odsto BDP-a, da će nastaviti da raste, i u narednim godinama premašiti 70 odsto, što je vrlo opasno.

Kako je dodao, smanjenje javnog duga nije moguće pre 2017, i to samo ako se deficit smanji na oko dva odsto BDP-a i obustavi ili ograniči izdavanje novih garancija za zaduživanje javnih preduzeća.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov istovremeno je upozorio da je u Srbiji zabeležen veliki pad naplate poreza.

Da bi se situacija poboljšala, Fiskalni savet predlaže da se stvari hitno promene - osnova svega je novi Zakon o radu, koji već stvara velike tenzije, ali i skraćivanje procedura za građevinske dozvole.

Fiskalni savet je ocenio da se strukturne reforme, poput penzijske, moraju doneti u što kraćem roku i napraviti kredibilan plan srednjoročnih ušteda.

Stara je priča da pod hitno treba rešiti i 153 slučaja preduzeća u restrukturiranju, kao i konačno reformisati javna preduzeća.

Pavle Petrović biće gost sutrašnje emisije "Kažiprst" koja se na RTV B92 emituje od 9.30 časova.