Kredit iz UAE zaposliće 8.000 ljudi

Sav novac od kredita iz Emirata uložen u 13 sistema za navodnjavanje u Vojvodini i Mačvi biće vraćen već od prihoda u četvrtoj godini projekta! Biće otvoreno osam hiljada novih radnih mesta, a profit može da naraste i do četiri puta.

Prema saznanjima "Večernjih novosti", prva tranša od 100 miliona evra iz razvojnog fonda Abu Dabija biće uložena u 13 sistema na površini od 24.000 hektara u slivovima Dunava, Save, Tise i Begeja.

Reč je o lokacijama koje su predložili stručnjaci Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi“, Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i javna preduzeća "Srbijavode“, "Vode Vojvodine“ i "Beogradvode“.

U prvoj fazi navodnjavanja najveće površine nalaze se u Pančevačkom ritu (3.000 hektara) i Mačvi (sa 7.959 hektara).

Najviše lokacija, čak šest, nalazi se u Banatu i to su podsistemi: "Kikinda“, "Nova Crnja - Žitište“, "Jankov most“, "Itebej 1“, "Međa“ i "Pesir“.

Pet lokacija nalazi se u Bačkoj: podsistemi "Tisa - Palić“, "Kula - Mali Iđoš", "Čuruško-žabaljski rit“, "Jegrička“ i "Rečej“.

Ove lokacije su odabrane zbog bogatstva voda i brojnosti stanovništva, ali i činjenice da već postoji veliki broj kanala i crpnih stanica, kao i da su rešeni imovinsko-pravni odnosi.

Radiće se u fazama. Na taj način će se brže ostvariti zarada od uloženog novca, a ujedno će se steći dragocena iskustva vezana za razvoj, korišćenje i upravljanje.

Prema proceni profitabilnosti u prvoj fazi najveće investicije biće za navodnjavanje ratarskih kultura i novim sistemom biće pokriveno 24.000 hektara, za šta će biti uloženo 58 miliona evra.

Investicija po hektaru iznosiće 2.900 evra, a korist će biti višestruka. Naime, zemljište će se koristiti za dvostruku žetvu, dosadašnja količina krmnog bilja dobijaće se na upola manjem prostoru, a ostalo će se koristiti za profitabilnije, industrijske biljke. Profit može da naraste i četiri puta.

Uloženi kapital, procenjuje se, biće vraćen u roku od četiri godine. Naime, ratarski usevi će vratiti uloženi novac za 5,5 godina, a voćnjaci i povrtnjaci već za manje od tri godine.

Pored toga, otvoriće se i 8.000 novih radnih mesta za navodnjavanje 24.000 hektara, dok će sezonski posao naći još 310.000 ljudi na poslovima uklanjanja korova, žetve, orezivanja, sortiranja i drugo.

Otvaraju se i mogućnosti potpune promene gajenja voća i vinograda poput gusto sađene plantaže sa preciznom kontrolom.

Najveću korist od zalivanja imaće uzgajivači malina, jer profit po hektaru bez navodnjavanja iznosi 1.900, a sa navodnjavanjem 4.200 evra. Slede jagode, kruške, jabuke, višnje, šljive, vinova loza, krompir, kukuruz, šećerna repa i, na kraju, pšenica i soja.

Zbog toga će investicije voćnjaci i povrtnjaci vratiti za tri-četiri godine, a velike farme za ratarske useve kroz pet-šest godina.