Srbija bez "ružičastih naočara"

Prema Fiskalnoj strategiji koja predstavlja trogodišnji plan državnih finansija, predviđen spori ekonomski oporavak, uz pad standarda stanovništva, manje troškove države i sprovođenje reformi, izveštava Radio-televizija Srbije.

Četvrtina radno sposobnog stanovništva biće i dalje bez posla, kažu stručnjaci.

Krajem meseca poslanici počinju raspravu o budžetu za narednu godinu, a planiraju da ga usvoje, kako kažu, nekoliko dana pre zakonskog roka 15. decembra.

Uz budžet, Skupštini je dostavljena i Fiskalna strategija, koja predstavlja trogodišnji plan državnih finansija. Njome je predviđen spori ekonomski oporavak, ali uz pad standarda stanovništva, manje troškove države, kao i sprovođenje reformi od početka naredne godine.

"Ružičaste naočare" ovaj put nisu korišćene u Nemanjinoj 11. Po oceni stručnjaka, Vlada je napravila realan i oprezan plan da postavi ekonomiju na zdrave noge.

Naredne godine privreda treba da ostvari rast od jedan odsto, a da 2016. treba da dostigne ovogodišnji rast od dva procenta.

"Ukoliko izostanu investicije, moguće je da neće biti ni tako skromnog privrednog rasta, što ukazuje da su perspektive privrede Srbije relativno sumorne, kao i da zahtevaju odlučne mere", kaže ekonomista Milojko Arsić.

Prema ekonomisti Vladimiru Gligorovu, ova situacija praktično znači da će isti nivo nezaposlenosti odnosno zaposlenosti ostati do 2025. godine.

"To znači da, ako ste mlad čovek koji ne može da nađe posao, nećete imati mnogo veće šanse ni narednih 10 do 12 godina", dodaje Gligorov.

Dok će i naredne tri godine, četvrtina radno sposobnog stanovništva biti bez posla, sve nas čeka štednja. Predviđen je pad lične potrošnje u proseku 0,9 odsto godišnje. Ako je za utehu, država obećava da će štedeti još više, po 3,4 odsto godišnje.

"Za građane to znači da će doći do smanjivanja životnog standarda, a za stabilnost naše privrede, da će se smanjiti razlika između potrošnje i BDP. Koliko god bila mala, i lična i državna potrošnja, one su još uvek veće od onoga što stvaramo", kaže Arsić.

Međutim, da se ta slika skoro neće promeniti pokazuje i procena da će posle ovogodišnjih šest i po procenata deficita, odnosno minusa u budžetu, dogodine biti preko sedam odsto. Da bi pokrila manjak, država će morati da se zadužuje, a javni dug će 2015. godine porasti na gotovo 70 odsto.

Ekonomisti zameraju Vladi to što su mnoge od najavljenih mera, koje bi direktno uticale na poslovanje, izostale ili su odložene.

"U strategiji, kao i u svim programima Vlade, najviše se očekuje da se poboljšaju izgledi ili mogućnosti ljudi da sami rešavaju svoje probleme preko strukturnih refomi koje se najavljuju na tržištu rada, tržištu proizvoda, na finansijskom tržištu", objašnjava Gligorov.

U trogodišnjem planu državnih finansija nema dobrih vesti, ali je, kako kažu stručnjaci, realna. Ako ne ostane mrtvo slovo na papiru, odnosno ako ministri od nove godine počnu reforme za koje su nadležni, to je put kojim Srbija može da izbegne ponor bankrota.