"Dati PIO fondu njegovu imovinu"

Takođe je potrebna i profesionalizacija njegovog menadžmenta, ocenjeno je na konferenciji o upravljanju imovinom penzijskih fondova.

Na konferenciji su predstavljeni uspešni modeli upravljanja penzijskim fondovima u svetu i analizirani finansijski efekti vraćanja imovine u koju je PIO fond investirao sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Predsednik Radne grupe za restrukturiranje Fonda PIO, Slavenko Grgurević, smatra da je vraćanje imovine PIO fondu rešenje bez alternative, koje bi u relativno kratkom roku imalo veliki efekat na stabilizaciju državnih finansija.

Za samo pet do deset godina, kako je rekao, na taj način bi udeo budžeta u sumi koja se isplaćuje penzionerima bio smanjen sa 42 na 20 odsto.

"PIO fond je u vreme kada je bio jedan od najvećih investitora ulagao ogromna sredstva u kapitalne projekte. Želimo da tu imovinu vratimo u portfolio fonda, ali za to je potrebna njegova korporativna organizacija i bolji menadžment", rekao je Grgurević na konferenciji za novinare.

Predstavnica Udruženih granskih sindikata "Nezavisnost", Zlata Zec, izjavila je da je to rešenje na tragu onoga što zahtevaju sindikati, jer je jasno da se mora raditi i na prihodnoj i na rashodnoj strani PIO fonda, odnosno da se moraju pronaći realni izvori finansiranja.

Predstavnik Radne grupe za restrukturiranje PIO fonda, Valerijan Kadijević precizirao je da je tokom sedamdesetih godina prošlog veka taj fond izgradio desetine banjskih lečilišta vrednih oko pola milijarde evra, više od 180 zdravstvenih ustanova a imao je i velike investicije u 150 preduzeća koja su zapošljavala invalide rada.

Prema njegovim rečima, procenjuje se da su ukupna ulaganja fonda u gradnju nepokretnosti bila oko 10 milijardi evra i do sada je pravosnažnim i prvostepenim presudama dokazan svojinski udeo u velikom broju banjskih objekata.

Predstavnik Unije poslodavaca Srbije u Radnoj grupi za restrukturiranje PIO fonda, Dragoljub Rajić smatra da, kada je reč o imovini tog fonda, treba primeniti model Etihada - da se strateškom partneru da udeo u, recimo, banjskim lečilištima i mogućnost da postavi menadžment, a da PIO fond ubira dividendu.

Prema njegovim rečima, u Srbiji treba otvoriti ozbiljna banjska lečilišta kakve su slovenačke Terme, jer postoji velika zainteresovanost investitora za ulaganje u banjske kapacitete.

Rajić je rekao da iskustva Češke i Poljske pokazuju da je prihode banja moguće podići i do 40 puta, a ukoliko bi to bilo učinjeno i u Srbiji bili bi rešeni ne samo socijalni problemi penzionera, već i ekonomski problemi u mnogim oblastima zemlje.