Slaba kontrola uvozne robe

U ponudi su sve češće prehrambeni proizvodi koji ne ispunjavaju osnovne zahteve ispravnosti, uz tendenciju pada kvaliteta pod uticajem smanjene kupovne moći i oslabljenog sistema kontrole.

Kontrole namirnica proređene su zbog manjka novca, a analiza uvoznih proizvoda oslanja se samo na znanje i iskustvo inspektora, tvrde stručnjaci. Sistem kontrole u Srbiji ranije je efikasno funkcionisao, kada su inspekcije imale veća ovlašćenja i viši stepen koordinacije.

"Očigledno da je u ovom slučaju inspekcija zatajila, morala je da sprovede detaljnu kontrolu robe koja prelazi granicu. Naš problem je u tome što smo zemlja koja nema dovoljno kadrova, niti je opremeljena da može kontrolisati tako detaljno sve što ulazi u zemlju", kaže za „Novosti“ Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Jasna Mastilović, tehnolog sa novosadskog instituta za prehrambenu tehnologiju, kaže za „Novosti“ da u „proizvodima ne sme da se nađe ništa što je fizička kontaminacija, čak i onda kada nije štetno“. Po Zakonu o bezbednosti hrane, u datom slučaju, kompletna količina pirinča mora da se povuče iz prometa.

"Poljoprivredna inspekcija zabranila je promet spornog proizvoda i uzorkovala zatečeni upakovani proizvod u magacinu, koji je odmah dat na analizu Zavodu za javno zdravlje u Leskovcu" - kažu u Ministarstvu.

Ona dodajke da je sa tržišta povučena sporna serija tog proizvoda i proizvođaču naloženo da otkloni nepravilnost u HACCP planu, kao i da inspektora obavesti o preduzetim merama.

"Apsorberi mogu da se nađu u hrani, ali da budu odvojeno upakovani i da to bude naglašeno na ambalaži. Tako, se recimo, proizvode trajne vrste hleba, koje imaju trajnost i po šest meseci", ističe Mastilovićeva.

I mada nas uverevaju da su kontrole redovne, a namirnice zdravstveno ispravne, kvalitet je u najmanju ruku sumnjiv. Ta strepnja se pojačava nakon izjava potrošačkih organizacija da kod nas više od dve godine nisu rađene uporedne analize namirnica.