Kraj za "tašna - mašna" firme

Izmenama zakona, firme koje do tada ne nađu kupca, idu na bubanj, odnosno u stečaj ili likvidaciju, a i propisi o stečaju biće promenjeni do Nove godine.

Cilj je, kažu u Ministarstvu privrede, da taj postupak bude transparentniji, odgovorniji, a prava radnika veća.

Saša Radulović, koji je pre Ministarstva privrede vodio 14 preduzeća u stečaju, dobro je upoznat sa problemima u toj oblasti. Ministar privrede ističe da stvari moraju da se promene.

Radulović kaže da više neće biti "tašna-mašna stečajnih upravnika".

Ključna promena je u tome da će prioritet za naplatu dugova, kada preduzeće ode u stečaj, imati radnici.

"Po novom zakonu o stečaju, radnici će u prvom redu biti pokriveni za sve minimalne zarade koje im se duguju i za staž. Drugo, sva povezana lica preko ofšor kompanija i čuda koja su i napravila ovaj haos padaju u poslednji isplatni red. Svi se naplate, pa tek onda oni. To su značajne promene, koje će omogućiti zakonito i dobro vođenje stečajnih postupaka", objašnjava Radulović.

Zastupnici radnika kažu da su to važne i dobre promene, ali im se ne dopada što se stupanjem firme u stečaj automatski raskida radni odnos sa svim zaposlenima, ali se novi radnici mogu angažovati po potrebi.

"Zašto bi zapošljavao nove ljude da obave posao koji stari lako mogli da urade, jer je to njihovo preduzeće i oni su u toku sa problemima? Kada je reč o povezivanju penzijskog staža, tamo se navodi da je to posao PIO fonda, ali ne kaže se od kojih para", kaže predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Branislav Čanak.

S novim propisima stižu i nove institucije. Ministar privrede navodi da Zakon o stečaju ukida potrebu za Agencijom za licenciranje i to je agencija koju će Ministarstvo ukinuti.

"Pokazali su potpunu nesposobnost da kontrolišu stečaje, to im je bila osnovna obaveza koju su imali", kaže Radulović.

Stečajem će se ubuduće baviti Komora stečajnih upravnika i Agencija za privatizaciju dok se ne formira Organizacija za nadzor. Direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Siniša Kukić pita zbog čega se s jedne državne institucije nadzor razdvaja na dve.

"S jedne institucije, koja nije budžetski korisnik, koja prenosi višak svojih prihoda u državni budžet, formiraju dve nove organizacije, za koje takođe nije jasno na koji način će se oni finansirati", kaže Kukić.

Dok Agencija za licenciranje stečajnih upravnika traži da se predloženi zakon povuče iz procedure, stručnjaci smatraju da je on veliki napredak u odnosu na sadašnje rešenje, a da se eventualni propusti mogu otkloniti u javnoj raspravi.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da zakon treba da obezbedi uspešnije ostvarivanje osnovnog cilja stečaja - da se imovina oduzme od neefikasnog vlasnika.

"Mnogima ne odgovara ubrzanje stečajnih procedura i kasnije realizacije stečaja, jer loši vlasnici tokom dugih stečajnih procedura i dalje izvlače određena sredstva iz ovih firmi", ocenjuje Arsić.

Trenutno je u stečaju 545 društvenih i više od 2.000 privatnih preduzeća, a vrednost njihove imovine procenjuje se na više od tri milijarde evra.