Novi sastanak o Zakonu o radu

Predloženim izmenama Zakona o radu, sindikati, kao ni poslodavci nisu sasvim zadovoljni, a na zajedničkom sastanku sa članovima radne grupe koji je planiran za ponedeljak i utorak naredne nedelje, pokušaće da postignu dogovor oko ključnih, spornih odredbi.

Državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović rekao je Tanjugu da očekuje da bi do kraja novembra radna verzija mogla da bude u najvećoj meri usaglašena, kako bi se o dokumentu izjasnili i predstavnici drugih ministarstava.

Martinović je rekao da su sa socijalnim partnerima i članovima radne grupe dogovoreni dalji pravci rada na izmenama i dopunama Zakona o radu i da očekuje da bi u skupštinskoj proceduri taj dokument mogao da se nađe u najboljem slučaju u januaru iduće godine.

"U radnu verziju smo sistematizovali sve predloge koji su u prethodnom periodu stigli do ministarstva, a neke smo i sami inicirali imajući u vidu da se taj dokument usaglašava sa evropskom direktivom i međunarodnim konvencijama", rekao je Martinović.

Za 4. i 5. novembar u Aranđelovcu je zakazan sastanak sa svim socijalnim partnerima i članovima radne grupe, kako bi se videlo koje predloge je moguće usvojiti.

"Očekujemo da ćemo nakon toga intenzivno raditi na dokumentu s obzirom da ima dosta otvorenih pitanja i alternativnih rešenja koja su ministarstvu pristizala. Nismo želeli da prejudiciramo želje, nego sve što je stiglo kao predlog biće otvoreno za raspravu", kazao je Martinović.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) i Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost ocenili su ove nedelje da je predložena verzija izmena Zakona o radu neprihvatljiva, i da će, ukoliko bude usvojena, imati veoma negativan uticaj na zaposlene u Srbiji i dovesti do lakšeg otpuštanja radnika.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, predstavnici dva sindikata naveli su da su se dogovorili da zajednički nastupaju u pogledu izmena i dopuna Zakona o radu, ali i najavljenih izmena drugih sistemskih zakona.

Predsednik S S S S Ljubisav Orbović rekao je tada da se priprema zakon koji će biti izuzetno negativan za sve zaposlene građane Srbije, ali i one koji bi u bliskoj budućnosti trebalo da se zaposle, kao i da je predloženo dosta alternativnih, a ne konačnih rešenja.

"Videćemo šta znači ovakav predlog, u ponedeljak ćemo obaviti razgovor i on mora doživeti izmene jer za sindikate nije prihvatljiv", rekao je Orbović za Tanjug.

Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak smatra da je zakon "amaterski urađen".

"Pravno gledano, dosta toga je s brda s dola, a u nekim delovima zakona ne možete da ne vidite da se ide na zakidanje prava zaposlenih i kad treba i kad ne treba, a to ne stvara novi sistem. Ovaj zakon neće proizvesti nikakav sistem, nego novu zbrku", rekao je Čanak Tanjugu.

On je naveo da će na sastanku u Aranđelovcu sindikati izneti primedbe i zatražiti od predlagača da objasne koji su socijalni i ekonomski razlozi za promenu zakona.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je Tanjugu pre desetak dana da u Nacrtu zakona mnogo toga nije definisano, poput rada na određeno vreme.

"Očigledno da će se ostaviti još da se oko toga raspravlja, tokom javne rasprave, a što se tiče otpremnina, uglavnom jeste usvojen taj predlog da se otpremnine isplacuju za godine radnog staža, koje se provedene kod poslednjeg poslodavca", kazao je Rajić tada.

Rajić je rekao da je veoma važno da se do kraja godine usvoje bar neke prioritetetne odredbe, oko kojih bi se postigla saglasnost.

On očekuje da će na skupu koji će biti održan 4. i 5. novembra biti reči o tome šta sindikati i poslodavci mogu da prihvate i na koji način će se pojednostaviti procedure i za poslodavce i za zaposlene.

Kada je reč o "spornim tačkama", one se odnose uglavnom na to kako će biti definisan rad na određeno, način isplate otpremnina i fleksibilni oblici zapošljavanja.

Državni sekretar Zoran Martinović je rekao da je Ministarstvo predložilo da se pitanje isplate otpremnina reši tako da se one isplaćuju za godine staža koje su provedene kod poslednjeg poslodavca.

"Verujem da će to omogućiti da se jedan deo lica koji su stariji od 50 godina i imaju veliki broj godina radnog staža dodatno angažuje i da poslodaci nemaju strah da će imati za obavezu za isplatu otpremnina", rekao je Martinović.

Sa time se slažu i poslodavci, međutim, sindikati smatraju da bi otpremnine trebalo islaćivati za ceo radni vek.

Martinović je kazao da ne očekuje da će rešenje koje se odnosi na dužinu trajanja rada na određeno biti "kamen spoticanja". Predlozi poslodavca su bili da se on sa godinu dana produži na tri godine.

"Trebalo bi napraviti nekoliko izuzetaka koji će omogućiti i duži rad na određeno vreme, recimo za zapošljavanje lica starijih od 50 godina kako bi se stimulisalo njihovo zapošljavanje", rekao je Martinović.

Socijalni akteri takođe smatraju da bi trebalo preciznije definisati rad agencija za privremeno zapošljavanje.

"Moramo da budemo odgovorni i da nađemo najbolja rešenja, odnosno da rad preko agencija ne bude pravilo, već izuzetak", kazao je Martinović.

Sindikati smatraju da nije logično to što se rad agencija za zapošlavanje definiše u Zakonu o radu, a Nacionalne službe za zapošljavanje u zakonu o zapošljavanju.