"Protesti radnika su opravdani"

"Mora da se poštuje zakon. Ako neko nije na vreme rekao ljudima da nemaju više posao i nije obavio poslove u vezi sa restrukturiranjem i gubljenjem radnog mesta, država, odnosno onaj ko je vlasnik preduzeća, dužan je da obaveze ispuni onako kako se ispunjavaju u stečaju", rekla je direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički.

"U uređenim zemljama je nemoguće da vi nekoga držite na platnim spiskovima, a da ga ne plaćate. Ako postoje ugovori, oni moraju da se sprovode", rekla je Udovički tokom debate Balkanske istraživačke mreže (BIRN).

Udovički koja je bila guvrenerka Narodne banke Srbije, podsetila je da bi, od trenutka kada ugovor ne može da se sprovodi, poslodavac - ma ko to bio, morao da snosi posledice.

"Više od četiri godine ne priznajemo da imamo veliki deo privrede koji nije održiv, a država stalno preuzima nove obaveze koje ne može da ispuni", kazala je Udovički.

Ona je ocenila da je to jedan od problema koji ima veze i s finansijskom disciplinom u širem smislu, jer je u državi moguće da neko bude na platnom spisku, a da ne bude plaćan.

Ona je navela da je to "akomulisani problem" koji traje dugo, navodeći da su u toku vlade Vojislava Koštunice ta preduzeća postala "socijalna kategorija".

Udovički je dodala i da se Vlada obavezala da će do juna 2014. godine završiti s restrukturiranjem preduzeća i da se do tad moraju rešiti i sve obaveze prema radnicima.

Dodala je da je ekonomska kriza samo dovela do povećavanja davanja firmama koje imaju problema.

"Sada se, međutim, spremaju drugačije mere, jer je sazrela svest o realnosti, a to je - da će u rukama ove vlasti doći do ekonomskog kraha", ocenila je Udovički, koja je uverena da postoji deo vlade koji ima političku volju da sprovede teške reforme.

Ona je takođe ocenila da je potrebno uočiti prioritete i napraviti strategiju planiranja, kako bi se povećala produktivnost.

Prema njenim rečima, zatezanje finansijske discipline i racionalizacija javnog sektora mogli bi da povećaju nezaposlenost u ovom momentu, ali su neophodni i uslovi da se Srbija izvede na, kako je rekla, "zelenu granu".

Izvršni direktor Transparentnosti Srbija Nemanjan Nenadić je ocenio da je problematično i to što ne postoje kriterijumi koji bi važili za sva preduzeća koja imaju problem, već i dalje postoje diskrecione odluke vlasti o tome koja će se preduzeća spasavati, a koja ne, navodeći kao primer kompaniju Simpo.

"Može država da ima dobru ili lošu ekonomsku politiku, ali mora da bude dosledna, da se jednako ponaša prema svima i da se ne oslanja na ad hoc odluke", kazao je Nenadić.

U debati BIRN-a govorilo se i o uspešnosti i efikasnosti u sprovođenju reformi u kontekstu izveštaja EK o napretku Srbije, posebno u oblasti ekonomije, borbe protiv korupcije, zdravstva i prosvete.

Nenadić smatra da izveštaj EK odgovara stvarnim reformama u Srbiji, ali da je daleko od toga da pokriva sva bitna pitanja i tvrdi da se najveći broj navedenih problema ponavlja iz godine u godinu, a da Srbija nije uradila dovoljno da se oni reše.

On je dodao da Srbija ulazi u još jedan proces kampanje, a da još nisu rešena pitanja iz prethodne kampanje, između ostalog nije završena kontrola finansiranja, razrešen slučaj kupovine glasova, krađe glasova kao ni slučajevi zloupotrebe službenog položaja za finansiranje kampanja.

"Ocene EK jesu bolje nego godinama unazad, manje su oštre, ali EK nikad nije dovoljno oštra prema vlastima. Mene više zanima naš pristup, da li smo đak koji hoće da izbegne avgust, ili hoćemo da se poboljšamo, ali ne možemo da se nateramo da učimo", rekao je Nenadić.

On je dodao da bi EU i evropske integracije trebalo da shvatimo kao šansu da ćemo dobiti nekog ko će nas "naterati" da radimo.

Direktorka BIRN-a Dragana Žarković Obradović konstatovala je da je izveštaj EK u javnosti plasiran kao "istorijski pozitivan", ali da dublji pogled na reforme, posebno na njihove efekte, pokazuje mnogo slabije rezultate koji variraju od potpunog odsustva do polovičnog uspeha.