Poziv srpskim firmama da ulažu u HR

Zajedno sa političarima iz Hrvatske u Beograd su stigli i privrednici. Glavna tema njihovih razgovora je bila kako unaprediti dalju ekonomsku saradnju dve zemlje.

Dosadašnji podaci umnogome povoljniji za Hrvatsku. Direktor hrvatske Agencije za investicije i konkurentnost, Damir Novinić, rekao je na srpsko-hrvatskom poslovnom forumu u PKS da su hrvatske kompanije u Srbiju uložile 600 miliona evra, posebno u poslednjiuh 10 godina, dok su srpske znatno manje ulagale u Hrvatskoj i da je cilj da se to promeni.

On je pozvao sve kompanije koje žele da ulažu da se najpre jave toj agenciji, osnovanoj pre godinu dana, koja je prvi kontakt za potencijalne investitore i sa kojom ulagači prolaze sve procese.

Novinić je ocenio da bi saradnja sa srpskim kompanijama bila logična, budući da imamo isti jezik, sličan zakonodavni okvir i pristup evropskom tržištu od 500 miliona ljudi.

"Pozivam da se javite kako bi tražili mogućnosti za zajedničku saradnju", rekao je on, navodeći da ima nekoliko projekata za koje postoje veliki potencijali za saradnju, naročito u oblasti turizma.

Dok iz najmlađe članice Unije investitori već najavljuju nova ulaganja, iz Srbije ka hrvatskom tržištu tek počinju razgovori.

Potpredsednik za izvozna tržišta hrvatskog Agrokora, Damir Kuštrak, kaže da su glavne prednosti srpskog tržišta to što im je poznato, što je veće od hrvatskog, i to što su znali da će Srbija ostati u Cefti, a Hrvatska ući u EU.

Generalni direktor Fabrike vagona Kraljevo Boško Slavković, nada se proboju na hrvatsko tržište.

"Mi smo poznati na hrvatskom tržištu vagon cisterni, imali smo i ranije zajednički projekat i problem je finansiranje. Možemo krenuti u razgovore za treća tržišta", očekuje on.

Prostora za unapređenje saradnje ima, od energetike građevinarstva, IT sektora i poljoprivrede. Umesto prošlosti, privrednici žele da razmišljaju o budućnosti.

Potpredsednik Privredne komore Srbije, Raša Ristivojević, rekao je na otvaranju foruma da je Hrvatska značajan partner u političkom i ekonomskom smislu, kako na bilateralnom, tako i na regionalnom planu, i da je u poslednjih 10 godina ona stalno u prvih 10 zemalja po ukupnoj trgovinskoj razmeni Srbije sa svetom.

On je ukazao da se bilateralni ekonomski odnosi baziraju na robnoj razmeni koju karateriše stalni rast, počevši od 2001. godine.

Prema njegovim rečima, u cilju unapređenja ekonomskih i trgovinskih odnosa nameću se veći plasman robe i kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj, brže otklanjanje prepreka u trgovini, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća, a bilo bi značajno i učestvovanje u projektima koje finansira EU.

Ristivojević smatra da se privredna saradnja može unaprediti u energetici, metalo-prerađivačkoj industriji, trgovini, građevinarstvu, IT sektoru i poljoprivredi... , kao i da bi trebalo insistirati na zajedničkim nastupima na trećim tržištima.

Potredsednik PKS je pozvao hrvatske firme da nastave da investiraju u Srbiju i plasiraju svoje proizvode, dodajući da bi isto trebalo da učine i srpske firme.

Predsednik hrvatske privredne komore, Nadan Vidošević, predočio je da Srbija i Hrvatska beleže značajan porast međusobne trgovinske razmene i konstatovao da bi ekonomske politike dve zemlje trebalo da se usmere ka izvozu.

Komentarišući današnji sastanak predsednika Srbije i Hrvatske, Tomislava Nikolića i Iva Josipovića, sa privrednicima, Vidošević je napomenuo da je od velikog značaja to što je njihov razgovor bio iskren, i što su prisustvovali predstavnici najistaknutijih kompanija iz obe zemlje.

Zajednički nastup na trećim tržištima u narednom periodu biće i novi način saradnje dve privrede, a najveće interesovanje za sada je u vojnoj industriji.

Skup u PKS je okupio predstavnike oko 60 kompanija iz Srbije i Hrvatske, a među gostujućim firmama zainteresovanim da poslju sa kompanijama u Srbiji su Atlantanik grupa, Agrokor, Vindija, Adris grupa, Bernarda...