Moramo da dozvolimo promet GMO

Evropska komisija je u jučerašnjem izveštaju poručila Srbiji da treba da izmeni zakone o genetski modifikovanim organizmima (GMO) kako bi pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Gostujući u Kažiprstu RTV B92, ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić je rekao da nije tajna da uslov za prijem u STO jeste da se iz zakonske regulative izbace sve restriktivne odredbe o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO.

"Zabrana proizvodnje GMO će ostati kao deo domaće zakonske regulative. Ono protiv čega su u STO i što su u EK ponovili je da ne može da se zabrani promet GMO", rekao je Ljajić, objašnjavajući da taj promet domaćim zakonodavstvom može maksimalno da se ograniči.

"Dakle, radi se samo o izmeni onog dela koji se tiče prometa, ali ostaje zabrana proizvodnje. Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi se taj promet dozvolio", objasnio je Ljajić.

Ministar je naveo i da ako Srbija želi prijem u STO u decembru, te izmene moraju da se urade vrlo brzo, jer je sledeći rok tek naredne godine. On je podsetio da je Srbija u grupi 25 zemalja koje su u procesu pregovora o prijemu u STO, te da je van STO ostalo još samo trinaest zemalja, "za koje nije ni čuo".

"Ja sam pitao hoćete da li budete sa ovih trinaest ili sa svim ostalim u STO... Možete da kažete 'nećemo u EU , ni u STO'. I to je politika, i to smo probali, ali videli smo gde nas je to dovelo. Mi moramo da poštujemo pravila koja važe. To je jedino što je ispravno", poručio je Ljajić.

O hrvatskom duvanu se još razgovara

Evropska komisija saopštila je u utorak da je Srbija revidirala stav i pristala na očuvanje postojećih kvota za uvoz cigareta iz Hrvatske. Međutim, Ljajić je juče u parlamentu rekao da ništa još nije potpisano i da se o tome još razgovara, što je ponovio i u Kažiprstu RTV B92.

Ljajić je objasnio da odluka o uvoznim kvotama za hrvatske cigarete još nije doneta, jer sporazum tek treba da se potpiše i ratifikuje u parlamentu.

Ministar je naveo da je tačno da je Vlada poslala pismo Evropskoj komisiji u kojem kaže da prihvata metodologiju. On je objasnio da je ceo proces pristupanja Evropskoj uniji, zapravo proces usaglašavanja našeg zakonodavstva sa propisima EU.

"I to nije samo prema Srbiji, to je važilo za sve zemlje", rekao je Lajić, navodeći da je juče razgovarao sa predstavnikom Hrvatske koji mu je rekao da su i oni imali istu situaciju, da su isto to pokušali sa Slovenijom, Mađarskom, Slovačkom, i da na kraju nisu uspeli.

"Mi smo probali da uradimo maksimum. Nisu nam šanse velike. To je važilo za sve članice koje su pristupale EU", podsetio je ministar.

"Godinu dana taj proces traje. Od novembra pregovaramo, nismo se puno odmakli. Svi su prihvatili, osim BiH i nas. Taj naš stav nije naišao na razumevanje. Makedonija, Crna Gora i Albanija istog momenta su prihvatili, jer znaju da je to neminovan proces", rekao je Ljajić.

Na primedbe da odluka o hrvatskom duvanu nije bila transparentna, Ljajić odgovara da Vlada do ponedeljka nije imala nikakvu odluku, da je tada još bila na početnim pozicijama.

"U utorak smo poslali pismo, u sredu sam ja to rekao u parlamentu. Nikakvog formalnog dogovora i potpisa nema, iako je verovatno da će taj dogovor biti u okvirima koje sam pomenuo", naveo je Ljajić.

Proces pristupanja EU je proces usaglašavanja, a ne proces pregovora, istiće Ljajić i navodi da može da se pregovara samo o rokovima i prelaznim peridotima, ali da tu ne može mnogo da se dobije.

"Možete desetak prioriteta da izdvojite i to možete da dobijete. Ako je u EU pravilo za dve godine, da zbog naših ekonomskih mogućnosti i specifičnosti tražmio tri, četiri li pet godina. Oko toga može da se pregovara. Inače sve ostalo - ovo su naši zakoni ovo, su propisi EU - ne usaglašavaju se oni sa nama, već moramo mi sa njima", objasnio je ministar.

On je rekao i da svi zaboravljau da je posle 2000. godine dogovoreno da carine za uvoz cigareta iz Hrvatske budu 15 odsto, a za izvoz cigareta u Hrvatsku 38 odsto.

"Sada, posle ove odluke, sve zemlje članice EU plaćaju 15 odsto, a mi možemo na hrvatsko i evropsko tržište da izvozimo sa nula odsto. To niko ne pominje! Jednostavno to su pravila i propisi. Nije to naša umešnost, to je bio paket aranžman", rekao je on.

Kada je reč o izvoznim kvotama za šećer, Ljajić je rekao da se dosta dugo vodi borba da one povećaju. On podseća i da će Hrvatska, nakon što je ušla u EU, šećernu repu uvoziti iz zemalja članica Unije, a ne od nas, što može da ide na našu štetu.

"Daćemo svoje mišljenje o PDV-u na IT opremu"

Jedna od najavljenih mera Vlade Srbije je i povećanje niže stope PDV-a sa osam na deset odsto. Ljajić je objasnio da tek mora da se izmeni Zakon o PDV-u, kao i da se još ne zna koji proizvodi idu sa niže na višu stopu.

Uprkos povećanju PDV-a, Ljajić kaže da ne vidi prostor za povećanje cena jer je kupovna moć već mala i trgovci moraju o tome da vode računa.

Kada je reč o najavi ministra finansija Lazara Krstića da će za IT opremu važiti viša, a ne niža stopa PDV-a, Ljajić je rekao da konačna odluka o tome još nije doneta i da nikakav zvanični predlog još nije stigao.

"IT sektor jeste velika i realna šansa Srbije, zato što izvozimo 200 miliona godišnje softvera, a može da bude četiri puta više. I jeste jedan od pet sektora sa najvećim potencijalem u zemlji", ocenio je on.

Ministarstvo trgovine i telekomunikacija će dati svoje mišljenje na predlog o povećanju PDV-a na IT opremu, ako bude formulisan u tom obliku. On ističa da postoji čitav niz drugih proizvoda za koje smatra da mogu da idu sa niže na višu stopu PDV-a, i da na toj listi nije računarska oprema.