"Oporezovati primanja poslanika"

Predstavnici sindikata izlazak iz krize, kako se navodi, vide u merama kojima će se podstaći proizvodnja, odnosno privreda.

Sindikat pravosuđa je predložio formiranje posebne komisije koja će kontrolisati budžetske rashode, koju će činiti predstavnici granskih sindikata i Ministarstva finansija, kao i da se oporezuju ukupna primanja funkcionera.

Glavni zadatak komisije trebalo bi da bude preispitivanje svih zarada i drugih primanja iz budžeta, kao i njihovo međusobno usklađivanje uz donošenje univerzalnih rešenja (o visini otpremnine, jubilarne nagrade, bonusa, stimulacije).

Sindikat pravosuđa u saopštenju navodi da je nedopustivo da se ne zna koliko ima zaposlenih u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, broj službenih vozila, da nema evidencije o imovini države, javnih preduzeća, kao i da su nepoznati ostali podaci koji su od velikog uticaja na najavljenu reformu.

"Predlažemo da se oporezuju ukupna primanja poslanika, ministara, odnosno svih funkcionera, kao i reformu zakona o platama funkcionera od lokalnog do republičkog nivoa", navodi se u saopštenju Sindikata pravosuđa koji smatra im zakonska regulativa omogućava da se bogate i odlučuju o visini sopstvenih plata i drugih primanja koja ne prijavljuju.

Oni su kao primer naveli ministra pravde Nikolu Selakovića koji, je predsednik ili član u više radnih tela: član je Saveta Univerziteta u Beogradu, Nacionalnog saveta za regionalni razvoj, Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, predsednik je Vladinog Odbora za pravni sistem i državne organe, član je Vladine Kadrovske komisije, predsednik je Vladine Administrativne komisije, član je Saveta za nacionalnu bezbednost, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, navodi se u saopštenju.

"Dakle, solidarni porez naplatiti na ukupna primanja funkcionera", konstatuje Sindikat pravosuđa.

Predloženo je i da se brišu zakonske odredbe koje omogućavaju funkcionerima da nakon prestanka funkcije primaju platu još šest meseci. Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije je zbog najavljenog uvođenja solidarnog poreza iskazao "ogromno nezadovoljstvo svog članstva koje godinama nosi teret ekonomske krize".

U saopštenju Sindikat podseća da je prosečna zarada u delatnosti zdravstva tek četiri odsto viša u odnosu na prosečnu zaradu u Republici Srbiji, s tim što je, kako se napominje, neuporediva kvalifikaciona struktura zaposlenih u zdravstvu u odnosu na prosek.

Konstatujući da se plate zaposlenih u delatnosti zdradstva obezbeđuju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a ne iz sredstava budžeta Republike Srbije, Sindikat ističe da ne vidi razlog zbog koga bi se solidarni porez odnosio i na zaposlene u zdravstvu.

"Ukazujemo na činjenicu da su dugovanja prema RFZO veća od 800 miliona evra a da rezultat primene predloženih mera uštede iznosi od 100 do 150 miliona evra za oko 700.000 zaposlenih u javnom sektoru", navodi Sindikat zdravstva, dodajući da bi efekti bili mnogo veći kada bi Vlada Republike Srbije bila sposobna da obezbedi naplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.

Sindikat smatra da smanjivanje zarade visoko specijalizovanog kadra neće doprineti boljem položaju zaposlenih, "samo će degradirati profesiju i razgraditi i ovako urušen sistem nagrađivanja".

"Sindikat vidi izlazak iz krize takvim mera Vlade Republike Srbije kojima će se podstaći proizvodnja, odnosno privreda, veće zapošljavanje i više zarade u realnom sektoru", navedeno je u saopštenju.