Hipo: Mere bile neophodne

Mere su, kako je rekao, očekivane, teške, ali neophodne da bi se izvršila konsolidacija budžetskog deficita.

"Iz izjava ministra finansija Lazara Krstića jasno je da bi, da mere nisu preduzete, budžetski deficit otišao čak na osam do devet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je inače bila projekcija Međunarodnog monetarnog fonda još iz maja, a sa ovim merama trebalo bi da se suzbije njegov rast i da se dovede u normalne okvire", izjavio je Vojnović u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, vladine mere bi, takođe, trebalo da zaustave rast javnog duga, koji bi, da mere nisu donete, dostigao oko 85 posto BDP-a do 2015. godine, što bi bilo jako teško kasnije sanirati.

"Mislim da je sada pitanje političke volje da se mere i sprovedu. Ono što očekujem u narednom periodu, i što je važnije za posao kojim se mi bavimo i za realni sektor, to su četiri sistemska zakona koje je najavio ministar privrede Radulović - o privatizaciji, o radu, o planiranju i izgradnji, i zakon o stečaju", rekao je Vojnović.

Sagovornik Tanjuga je istakao da prvi set mera vodi ka konsolidaciji budžetskog deficita, ali da je neophodno doneti set zakona koji bi omogućio da se popravi poslovni ambijent, i koji bi omogućio realnom sektoru da dobije "vetar u leđa" i da nastavi sa rastom zabeleženim u 2013. godini. Vojnović je ukazao na činjenicu da je veliki problem domaće privrede visoka nelikvidnost, kao i potkapitalizovanost, što znači da se preduzeća, kako je objasnio, više oslanjaju na kredite nego na sopstveni kapital, a to dalje povećava njihove troškove finansiranja.

"Mislim da bi bilo dobro ako bi na neki način moglo da dođe do povećanja kapitala u bilansima preduzeća, jer bi to njima olakšalo posao, a i bankama, a pri tome bi njihov rejting apsolutno porastao i mogli bi da računaju na povoljnije kredite", naveo je prvi čovek Hypo Alpe Adria banke.

Dalji pad zaposlenosti, Vojnović je naveo kao drugi veliki problem zemlje.

"Mislim da je to najkrupniji makroekonomski problem, koji iz ekonomskog prelazi u socijalni i politicki problem sa tako velikim brojem nezaposlenih. Mislim da bi to trebalo da bude prioritet vlade da se, pre svega, pozabavi smanjenjem stope nezaposlenosti", kazao je on.

Argumentujući hitnost rešavanja problema nezaposlenosti, Vojnović je pomenuo podatak iznet na nedavnoj prezentaciji Strategije za reindustrijalizaciju Srbije, da je broj industrijskih radnika u zemlji s početka 1990. opao sa 1,35 miliona na 390 hiljada danas.

"Ovaj podatak je za mene jedan indikator o tome šta se desilo sa srpskom industrijom, i mislim da je jako važno osposobiti srpsku industriju da radi i da zapošljava", rekao je Vojnović za Tanjug.