Srbija može da izađe na more

Prema procenama Dragana Dunčića, koji je vršilac dužnosti direktora Republičke agencije za prostorno planiranje, izgradnja kanala bi, kako je rekao, koštala neuporedivo manje nego što se do sada moglo čuti. A licitiralo se iznosima od 10 do 15 milijardi evra.

On nije mogao da kaže koliko bi tačno koštala izgradnja tog velikog projekta, koji treba da poveže centralnu Evropu sa Egejskim morem, istakavši da treba sačekati zvanične rezultate, koji će dati konkretne odgovore na pitanja da li je projekat u finansijskom i ekonomskom smislu izvodljiv i opravdan.

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja ovim povodom juče nije htelo da se oglašava. Kako je Politici rečeno u kabinetu ministra Milana Bačevića, njihov stav je da ne izlaze u javnost dok im kompanija "Čajna gezuba korporejšn”, koja je angažovana na ovom poslu, ne dostavi konačnu verziju studije.

Dunčić je rekao Tanjugu da taj projekat ima više funkcija i da bi, osim plovidbenog sistema, sadržao i izgradnju od pet do sedam hidroelektrana, zaštitio bi obale Morave od poplava i erozija, omogućio navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i kvalitetno vodosnabdevanje stanovništva, kao i razvoj turizma u tom području. Trebalo bi podsetiti da je ideja o gradnji kanala Morava–Vardar stara više od 100 godina. Srpska napredna stranka je pred poslednje izbore obnovila tu ideju i stavila je u svoj program. Ministar Bačević, kao veliki zagovornik tog projekta još od studentskih dana, preuzeo je na sebe da preispita da li je u ovom trenutku opravdano graditi kanal čiji značaj poredi sa sistemima Rajna–Majna–Dunav, Odra–Visla i Sena–Rona.

Kritičari izgradnje kanala ukazuju da Morava nema kapacitet da primi savremene rečno-morske brodove, kao i da mi nemamo razvijenu industriju i količinu robe koja bi bila transportovana tim kanalom.

Bačević im je na to odgovorio da Morava može da primi brodove nosivosti od 1.300 do 1.500 tona i time se uklapa u plovidbeni sistem Rajne i Majne i Dunava. Kada je reč o industriji, kanal će, prema njegovim rečima, upravo biti olakšavajuća okolnost za njen razvoj.

Međutim, procene i analize Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi” pokazuju da u moravskom slivu tokom sušnog perioda, posebno kod Grdelice, nema dovoljno vode ni za vodenice, a kamoli za plovidbu i navodnjavanje. Od kineskih stručnjaka se očekuje da predlože adekvatno rešenje za taj problem, jer imaju ogromno iskustvo u izgradnji najzahtevnijeg projekta "Tri klisure”.

Dunčić smatra da bi se nedostatak vode tokom suše mogao nadoknaditi iz vodnih akumulacija koje bi se izgradile za tu potrebu, od kojih se pominje i jedna velika na Kosovu, istakavši da bi se akumulacije punile vodom tokom bujičnog perioda, kada ima viška vode na Moravi.

Više puta je ukazano da je ovaj projekat značajan i geostrateški, jer onaj ko, kako je rekao Dunčić, ovlada Moravom praktično vlada Balkanom.

"Sve kanale u svetu gradile su velike sile. Ako Evropa nije zainteresovana za ovaj kanal, možda jeste Azija", rekao je on i istakao da očekuje protivljenje Nemačke, jer je ta zemlja u potpunosti ovladala Dunavom.

Kina, koja planira da kupi luku Pirej kod Atine, čime bi Grčka postala glavna raskrsnica na trgovačkom putu između Kine i Evrope, u ovom projektu ima i ekonomski interes, jer, kako je rekao Dunčić, trgovina povezuje svet i ko ima kontrolu nad trgovinskim putevima, svoje proizvode može jeftinije da plasira na inostrana tržišta.

Prema ranijim podacima, procenjena dužina plovnog kanala Dunav–Morava–Vardar iznosi oko 650 kilometara, a predviđena je izgradnja 58 prevodnica i pet liftova za brodove.