Kvadrat na Dedinju pao na 1800 evra

Porez na imovinu koji su pojedini gradovi u Srbiji povećali i do tri puta u odnosu na prošlogodišnji nije za sada uticao na cene stanova koje miruju već godinu.

Zbog novih nameta i povećanih troškova agenti za prodaju nekretnina, ipak, očekuju pad cena velikih stanova i kuća većih od 300 kvadrata.

U Srbiji su u odnosu na 2008. godinu cene stanova pale za 30 do 40 odsto, ali to nije dovoljno za oporavak tržišta nekretnina, s obzirom na to da je za isti procenat pao i promet.

Poslednje dve godine, dodatni pad jedino je zabeležen kod najskupljih i, kako se ispostavilo, precenjenih nekretnina.

Za stanove kod beogradske Arene koji su se prodavali po ceni od čak 2.500 do 3.000 evra po kvadratu, više ne može da se dobije preko 1.600 evra.

Slična situacija je i u elitnim delovima grada poput Senjaka i Dedinja, gde je 1.800 evra maksimalna cena po kojoj može da se proda kvadrat. Nekada je ona dostizala i 3.500 evra.

“Za naše tržište je specifično to da imamo kupaca, ali ne i kvalitetnih stanova. Ono što bi trebalo očekivati je sigurni pad cena većih stanova od preko 300 kvadrata. Vlasnici će sigurno sa novom poreskom politikom, po kojoj su im dažbine veće i 300 odsto, želeti da se oslobode nekretnina koje ih puno koštaju. Veliko pitanje je da li će za te nekretnine uopšte biti kupaca”, kaže Nedeljko Malinović iz Legata.

Značajnijih promena nema ni u Novom Sadu, gradu u kome je povećan porez na imovinu za dva do tri puta u odnosu na prošlu godinu.

Vesna Kurteš iz novosadske agencije Invikta za “Blic” kaže da se prosečne cene stanova i dalje kreću između 900 i 1.300 evra po kvadratu u zavisnosti od lokacije.

“Neki mali pad imamo kod stanova veće kvadrature, ali je on minimalan. S druge strane, ne sećam se kada smo prodali veći stan od preko 70 kvadrata. Kupaca ima uglavnom za one između 35 i 70 kvadrata”, kaže Kurteš.

U Srbiji se u poslednjih pet-šest godina dosta toga promenilo u strukturi onih koji prodaju i kupuju nekretnine.

“Naši ljudi koji žive u inostranstvu prodaju kuće u Srbiji, a nekada su ih kupovali. Da bi tržište oživelo, potrebno je napraviti krucijalne izmene, od poreske politike do sistema rada katastra i urbanističkog zavoda”, kaže direktorka agencije ”Alka“ Kaća Lazarević.