Srbija lider evropske robotike?

Jedini realan problem da se ovo i ostvari je, naravno, finansijski, kaže on.

“To se neće dogoditi ako privrednici ne pokažu hrabrost i ne počnu da investiraju u ovu vrstu novih tehnologija. Uslovi i ljudski resursi za proizvodnju robota postoje, ali bez investicione odvažnosti ostaće neiskorišćeni. Naši privrednici kao da su spremni da investiraju samo u sportske klubove, pa novac očekujemo jedino od države. I, naravno, ne dobijamo ga”, konstatuje Bubnjević.

Nekada je Srbija bila lider u razvoju robotike, nauke koja je poslednjih godina doživela bum i postala bitan faktor ne samo u industriji, već i u svakodnevnom životu običnog čoveka. Danas, dok se u svetu radi na usavršavanju humanoidnog androida i razvoju veštačke inteligencije, u Srbiji postoji tek tridesetak robota koji su uposleni u industriji. U istoriji razvoja robotike Srbija je oko dve decenije bila izuzetno važna tačka. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, najviše zahvaljujući jednom od očeva robotike u svetu, dr Miomiru Vukobratoviću, sa Instituta "Mihajlo Pupin“, upravo je u Srbiji napravljen prvi egzoskelet i osmišljen teorijski model kretanja humanoidnog robota.

“Oko Vukobratovića tada se okupila cela generacija istraživača, ali je, nažalost, izostala podrška srpskim robotičarima da svoje ideje primene u privredi. Ipak, u poslednjih deset godina, uporedo sa bujanjem robotike u celom svetu, u Srbiji nekoliko laboratorija ponovo ulazi u svetsku utakmicu, pa je tako ova oblast, i pored svih problema, danas jedna od najrazvijenijih i najuspešnijih naučnih disciplina u Srbiji”, objašnjava Bubnjević.

Prema rečima našeg sagovornika, desetine mladih istraživača slede primer akademika Vukobratovića i danas predstavljaju izuzetnu šansu za napredak Srbije. Vukobratovićeva teza pod nazivom "Tačka nula momenta“ postala je poznata širom sveta 1969. godine i omogućila je da čovekoliki androidi danas stoje, hodaju ili igraju fudbal. U trenutku kada je Vukobratović objavio rad nije postojao nijedan humanoidni robot u svetu. Istraživanja takozvane Beogradske škole robotike vremenom su usporena i gotovo zaustavljena ukidanjem fondova, ali i odlaskom kadrova u inostranstvo.

“Naučno-fantastične ideje o kreaciji veštački inteligentnog bića inspirisala je hiljade naučnika da se upuste u izuzetno dragocena istraživanja koja na kraju nisu dovela do robota iz filmova, ali su rešila brojne praktične probleme. Milioni jednostavnih robota pojeftinjuju proizvodnju ili rešavaju probleme na lokacijama gde je to preopasno za čoveka”, kaže Bubnjević.

Ipak, sve većom proizvodnjom i ulaganjem, i prvobitni ciljevi robotike se pojavljuju na horizontu - stvaranje čovekolikog androida.

“Cena proizvodnje androida opada i nema sumnje da će u naredne dve decenije oni biti dostupniji i da će obavljati sve više zadataka od kojih mnoge nismo ni očekivali”, poručuje sagovornik Novosti.

Prošle godine, „gost“ Centra za promociju nauke u Beogradu bio je „Hondin“ android ASIMO visok 130 cm, sposoban da hoda, trči...

“Javna je tajna da NASA poseduje još savremeniji humaniodni android od japanskog robota”, otkriva Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije.

“Ipak, tek predstoji savladavanje glavne prepreke, a to je usavršavanje veštačke inteligencije, što je, praktično, stvaranje najnaprednijeg programa”.