Smartfoni zamenili šaltere

Dugački redovi koji se na svake dve nedelje formiraju ispred banaka na dane kada na račune ležu penzije i usamljeni bankomat ispred banke u koji niko od njih ne ubacuje karticu, stvaraju utisak da u Srbiji vlada duboko nepoverenje od modernih tehnologija, kada im treba poveriti sopstveni novac.

I dok je kod najstarijih uglavnom baš tako, kod mlađih sugrađana stvar je potpuno suprotna. Podaci banaka pokazuju da je korišćenje elektronskog bankarstva u ozbiljnom zamahu, a da je plaćanje mobilnim telefonima ove godine praktično eksplodiralo, pa pojedine banke prijavljuju stotine miliona dinara transakcija obavljenih preko mobilnih telefona samo od početka ove godine.

Ipak, većina banaka je kasno reagovala na enormno povećanje broja pametnih telefona u Srbiji, čiji su vlasnici po pravilu spremni da tipkajući po svojim ekranima proveravaju stanje u banci i plaćaju račune, tako da posebnu aplikaciju za mobilne telefone ima tek nekolicina njih. S druge strane, gotovo sve banke tvrde da ubrzano spremaju ovakve aplikacije i da će ih svojim klijentima ponuditi najkasnije do kraja godine.

Koliko je mobilno bankarstvo zapravo popularno vidi se na primeru Inteze. U ovoj banci kažu da je u prvih šest meseci ove godine broj registrovanih korisnika njihovog "Intesa Mobi“ servisa šestostruko povećan, a da je broj transakcija obavljen mobilnim telefonima od januara do kraja juna dostigao iznos od 757 miliona dinara.

Inteza ima aplikacije za android i ajfon telefone, kojima je moguće obaviti većinu osnovnih usluga - platiti račune, proveriti stanje i promet po karticama, obaviti menjačke poslove i slično.

S druge strane, Inteza naplaćuje korišćenje ove usluge 50 dinara, ali je, kako kažu, za korisnike "hit“ i "magnifika“ tekućih računa, usluga besplatna. Banka ove korisnike oslobađa i obaveze plaćanja provizije za prvih pet plaćanja u mesecu, koja obave mobilnim.

U Unikredit banci kažu da građanima još od 2011. nude mogućnost pristupa svom računu preko mobilnog telefona putem usluge "m banking“. Na ovaj način građani mogu da plaćaju sve vrste računa, da provere stanje na računu, karticama i kreditima, zamene devize za dinare i slično.

U Unikreditu mesečno održavanje ove usluge košta 50 do 60 dinara, a provizije su, kako kažu, daleko niže nego kada se plaćanje obavlja na šalterima banke. Tako se jedan nalog za plaćanje u Unikreditu tarifira sa 15 dinara, dok je minimalna provizija na šalteru 60 dinara, odnosno 0,4 odsto od iznosa plaćanja.

"Bez obzira što je mobilno bankarstvo još uvek u povoju, trend korišćenja ovih vidova plaćanja je rastući. Svakodnevno imamo nove korisnike koji se opredeljuju da putem elektronskog i mobilnog bankarstva plaćaju mesečne račune kao što su struja, infostan, račun za mobilne i kablovske operatere, i drugo", navode u Unikreditu, u kojem osim korisnika android i ajfon telefona, mobilno bankarstvo mogu da koriste i vlasnici manje naprednih uređaja, pod uslovom da podržavaju javu.

Od ove godine i Rajfajzen nudi sličnu uslugu pod nazivom "Moja mBanka“, koja je osim na uobičajenim android i ajfon uređajima, dostupna i na telefonima koji koriste "vindous mobajl“ operativni sistem.

Za sada je moguće samo vršiti predefinisana plaćanja, ali u ovoj banci obećavaju da će u "novoj verziji koja je u planu biti moguće obavljati i menjačke poslove i prenose“.

S druge strane, Rajfajzen ne naplaćuje usluge mobilnog bankarstva, a ne naplaćuje ni provizije za plaćanja.

"Od početka godine beležimo istorijski broj onlajn transakcija. Besplatna plaćanja su usluga koju klijenti najviše koriste", kažu u ovoj banci.

U Sosijete ženeral banci još nemaju u ponudi mobilno bankarstvo, ali najavljuju da će već od sledećeg meseca i njihovi klijenti moći da koriste pogodnosti koje pružaju mobilni telefoni.

Sosijete će klijentima ponuditi aplikacije za telefone sa android, vindous, simbijan i blekberi operativnim sistemima, kao i za ajfone.

U Sosijeteu kažu da su nedavno uveli i novu aplikaciju za elektronsko bankarstvo (preko računara) i da je "korišćenje ovih servisa značajno poraslo“.

"Klijenti pokazuju veliko interesovanje za uslugu mobilnog bankarstva koja u Sosijete ženeral banci kreće u toku septembra", kažu u ovoj banci.

Ni Pireus banka još nema aplikaciju za mobilne telefone, ali će, kako obećavaju, do kraja godine imati. Slična situacija je i u Erste banci, gde kažu da iako još nemaju namensku aplikaciju, njihovi klijenti mogu da koriste mobilne telefone da se uloguju na klasičan servis elektronskog bankarstva. Ni Alfa banka nema aplikaciju, ali i tamo kažu da rade na njenom uvođenju.