Đilas za ograničenje kamatne stope

Na okruglom stolu DS-a u Medija centru o načinu ograničavanja cena bankarskih usluga, predsednik DS-a Dragan Đilas je rekao da će Skupštini Srbije uputiti inicijativu da formira telo koje bi utvrdilo predlog zakona o ograničavanju kamatnih stopa i provizija.

Đilas je rekao da misli da bi oko poredloga mera za zaštitu bankarskih klijenata u Srbiji mogao da bude postignut konsenzus, jer je to, kako je istakao, važna stvar koja bi trebalo da bude "daleko iznad stranaka".

Prema mišljenju DS-a, neophodno je uvesti ograničenje na enormne zarade koje banke ostvaruju na srpskom tržištu u vreme ekonomske krize i pada životnog standarda građanja.

Ta ograničenja, kako je istaknuto, moraju da ne preporuka Narodne banke Srbije, već u formi zakona kako bi bila obavezujuća za banke i druge finansijske institucije, a građanima i privredi omogućila uštede i izvesnost u planiranju budućih troškova.

Đilas je ocenio da slična rešenja postoje u mnogim demokratskim zemljama i precizirao da su u većini zemalja Evropske unije, SAD i državama u okruženju, kao što su Makedonija, Hrvatska i Crna Gora, vlasti već ograničile kamatne stope bankama.

U većini slučajeva, kako je saopštila DS, regulativa se odnosi na sprečavanje zelenaštva, a sudeći po maksimalnim limitima u mnogim zemljama, mnoge usluge gotovo svih banaka u Srbiji bi se mogle podvesti pod zelenaštvo.

Predsednik DS-a Dragan Đilas je istakao da ideja te stranke "nije da pokrene inkviziciju protiv banaka", već uvođenje ekonomskih mera važnih za budućnost zemlje, jer visoke kamate opterećuju privredi i građane.

Privreda Srbije je, kako je naveo, samo za kamate i kursne razlike od 2006. do 2012. na ime kamata i kursnih razlika platila skoro 27 milijardi evra.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević je rekao da samovolja banaka u Srbiji "potiče iz političkog dila" i ocenio da je ona "dovela do propasti privrede Srbije".

"Banke su najveći direktni krivac što privreda Srbije ne postoji", rekao je Knežević i kao primer "političkog dila" naveo subvencionisanje kredita na koje su banke, kako je istakao, uz pomoć države "profitirale oko 340 miliona evra".

Banke i država su profitirale na subvencionisanim kreditima, a, prema rečima Kneževića, nakon toga je "privreda ostala malo više dužna".

Ekonomista Nebojša Katić je rekao da problem banaka ne treba posmatrati izolovano, već u okviru monetarne politike.

"Ključna odgovornost leži na vladama od 2002. i NBS, koji su kreirali sistem koji banke samo koriste", rekao je Katić.

On je rekao da Srbija "neće izaći iz ovog galamatijasa" sve dok se budu davali krediti koji su indeksirani u devizama. Devizne kredite, prema njegovim rečima, trebalo je davati samo onima koji su neto izvoznici i primaju platu u devizama.

Prema njegovim rečima, Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima restriktivnu fiskalnu i monetarnu politiku u uslovima teske krize.

"Ovo što se radi u Srbiji, ubijanje je ekonomije, a banke su u istom čamncu s privredom, bez obzira da li one to vide ili ne", rekao je Katić.