Restitucija: Kako vratiti imovinu?

Beograd -- Predložene izmene Zakona o restituciji kako bi se proširio obim naturalnog vraćanja oduzete imovine. Poslanička grupa SPO i DHS zahteva i supstituciju.

Foto: Ilustracija, (sxc.hu)
Foto: Ilustracija, (sxc.hu)

Direktor Agencije za restituciju Srbije Strahinja Sekulić izjavio je da je ta agencija predložila izmene Zakona o restituciji, kako bi se proširio obim naturalnog vraćanja oduzete imovine.

"Predložili smo izmenu Zakona u jednom delu da bi se proširila naturalna restitucija gde je to moguće i realno, smanjio fond obeštećenja i razjasnile nedoumice oko obeštećenja. Pre svega, vezano za predujam koji bi država trebalo da isplati, jer kako je sad definisano, to nije moguće uraditi", rekao je Sekulić agenciji Beta.

Sekulić je precizirao da je Agencija predložila "Ministarstvu finansija, koje je bilo predlagač Zakona o restituciji, okvirne izmena o kojima bi se razgovaralo, a koje ne bi napravile neki problem kod realizacije vraćanja".

On je ocenio da postoji prostor da se poveća udeo fizičkog vraćanja imovine.

Prema rečima Sekulića, kod donošenja Zakona se licitiralo s raznim podacima, uglavnom netačnim.

"Tako da bi to tumačio kao neozbiljno napamet govorenje o jednom vrlo osetljivom procesu", rekao je on.

Sekulić je istakao da se Zakon o restuticiji u Srbiji mora menjati, jer je to, kako je naveo, bila praksa svugde u svetu. Kako je istakao, sve zemlje u okruženju koje su imale restituciju i koje su je počele pre Srbije, više puta su menjale zakon, zato što je to proces koji mora da se prati i da se zakonska rešenja usklađuju sa onim što praksa daje.

Promene, kako je istakao, moraju biti uvek u okviru ova dva parametra - ostvarivanja prava građana i očuvanja akroekonomske stabilnosti zemlje.

"Ako bi država preuzele veliku obavezu, ušla bi u velike finansijske probleme, jer se i to dešavalo. To ne želimo. Želimo da se ono što je moguće vratiti, vrati brzo, bez stvaranja novih problema", rekao je Sekulić.

On je najavio da će Agencija u 2014. godini imati analitičke podatke koliko se imovine traži po njenoj strukturi, odnosno da će znati tačno kolika su potraživanja, ali je napomenuo da su i podaci kojima sada raspolaže relevantni.

Agencija, kako je rekao, sada vraća imovinu u naturi, a od iduće godine će početi da donosi i rešenja o obeštećenju starih vlasnika ili njihovih naslednika u slučajevima kad nije moguće vratiti imovinu, da li zato što je privatizovana, što više ne postoji ili što je podvedena pod izuzetke od vraćanja.

Sekulić je naveo da je do sada vraćeno preko 1.200 nekretnina, skoro 2.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, 100.000 vadratnih metara građevinskog zemljišta.

On je rekao da za sada nema većih opstrukcija postupka, ali da u poslednje vreme ima nekih žalbi za koje u Agenciji za restituciju smatraju da su neosnovane. Te žalbe bi, prema rečima Sekulića, moglo da se pretvore u opstrukciju, što ne bi bilo dobro ni za državu ni za podnosioce zahteva.

"Reagujemo na to i upozoravamo, da svi državni organi u Srbiji treba da se ponašaju tako da se restitucija što brže okonča, da bude što efikasnija, jer ni jedan ozbiljni investitor... neće doći, niti će uložiti u imovinu ili raspolagati sa imovinom koja je predmet restitucije", rekao je Sekulić.

On je još rekao da se restitucija u Srbiji ne može završiti u roku kraćem od osam godina od početka, ali je napomenuo da će po fazama biti završavano ranije. Kao primer je naveo da bi pitanje nacionalizovane imovine od 1958. godine trebalo da bude rešeno za dve godine.

"Restiticija nije uslov za članstvo u EU, ali kad se donese zakon, mora se sprovoditi efikasno i ne smenju se uskraćivati prava koja su već data tim zakonom. To se ne sme raditi, posto mi imamo zakon o restituciji, sad je nemoguče vratiti se nazad", rekao je Sekulić.

Poslanička grupa Srpskog pokreta obnove i Demohrišćanske stranke Srbije zatražila je da se izmeni Zakon o restituciji zahtevajući da je u njega ubaci i supstitucija kao način povraćaja imovine, ocenjujući da je taj zakon pun manjkavosti.

"Bez suspstitucije nema povraćaja imovine. Upravo supstitucija omogućava državi da vrati imovinu, imajući u vidu teško ekonomsko stanje u zemlji", rekao je novinarima poslanik SPO Žika Gojković u Skupštini Srbije.

On je dodao da država čak nema popis šta sve poseduje i da je neophodno što pre napraviti popis državne imovine.

"Sve ono što je lose bilo u ovom sadasnjem zakonu SPO i DHS S su na neki način predvideli. Sada imamo i potvrdu svega ovoga s obzirom da je vrlo mali deo imovine vraćen", objasnio je on. Kako je dodao, i pitanje imovine naših građana na Kosovu i Metohije, takođe je trebalo mnogo ranije rešiti.

"Ni sada nije kasno, ali je izuzetno važno da se izmene zakona urade na način kako to mi predlažemo", ukazao je Gojković.

On je kritikovao i Demokratsku stranku, navodeći da je ona "jedan od krivaca" za ovakvo stanje, jer nije htela ozbiljno da shvati sve ono što su oni govorili o ovom zakonu.

"Poražavajuća je činjenica da sve demokratske stranke od 2000. godine nisu rešile ovaj problem, i da je Slobodan Milošević nažlost jedini koji je 1993. Godine vratio jedan deo imovine", istakao je Gojković.

On se osvrnuo i na raspravu o zakonu o katastru i istakao da i po ovom pitanju ima dosta problema, te da su godinama vladali "kriminal i korupcija prilikom izdavanja dokumenata".

"Neophodna je revizija svih onih odluka i propisa koji je rađen u proteklih godina u kastastru. Kada bismo radili reviziju kastarstra vrlo bi se jasno videlo na koji način neko dolazio do zemlje, kako se zemlja menjala i ko su ti ljudi koji su to omogućili i potpisivali mnogima skorojevićima da u 90-tim i posle 2000. godine se obogate na način kako je to bilo", rekao je Gojković.