Robu prilagođavaju platežnoj moći

Uvoznici, međutim, objašnjavaju da je kvalitet u svakom proizvodu istog nivoa, a da je razlika u sastavu posledica različitih navika i ukusa tržišta, pišu Večernje novosti.

Taj list podseća da je slovačko udruženje potrošača pre dve godine je kontrolisalo kvalitet hrane i pića u osam zemalja članica Evropske unije i otkrilo velike razlike. Upoređene su namirnice sa polica u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj i utvrđeno je da su proizvodi lošijeg kvaliteta namenjeni novim članicama EU. Predsednik Udruženja Miloš Lauko je tada rekao da se ne događa da proizvod lošijeg kvaliteta završi na nemačkom ili austrijskom tržištu, ali zato je uglavnom na rafovima u istočnim zemljama.

“Svakom proizvođaču, koji želi da opstane na tržištu, bitno je da prodajnom cenom pokrije troškove. Logično se može očekivati da neke namirnice koje su kod nas višestruko jeftinije, a prodaju se pod istim nazivom kao i u svetu, imaju drugačiji sastav. Da li je to zaista tako, može da se utvrdi samo analizama”, kaže za Novosti Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

Proizvođači, koji prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu, nisu za osudu. Ako je, na primer, čokolada dobro deklarisana, i ima kakao delova koliko je navedeno u deklaraciji, proizvođač ništa nije prekršio. On je samo plasirao proizvod na deo jugoistočne Evrope koju je stanovništvo tog dela sveta sposobno da plati. Dok god kvalitet proizvoda odgovara deklaraciji i ne sadrži štetne materije, nije problem.

Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet.

“Proizvodi na tržištima zapadne i istočne Evrope sigurno nisu istog kvaliteta. Postoje različiti nivoi kvaliteta, što se vidi iz deklaracija. Proizvodi se razlikuju jer su različiti zahtevi tržišta i standardi u Evropskoj uniji. Recimo, EU ne dozvoljava uvoz deterdženata sa određenim supstancama koje negativno utiču na okolinu. Njihove zemlje imaju veće zahteve po pitanju kvaliteta od nas”, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

Jedina naznaka uporednog istraživanja kvaliteta je akcija Asocijacije potrošača Srbije. Oni su, pre tri godine, kupili isti prašak za veš u Srbiji, Mađarskoj i Nemačkoj. Prosti prevod deklaracije, pokazao je da srpska verzija ima manje materija koje peru, a više onih koje zagađuju okolinu. U međuvremenu je i naše zakonodavstvo u ovoj oblasti unapređeno, pa je zagađivača manje.