2,2 mil. građana će živeti lošije

Iako zamrzavanje plata i penzija kao ideja nije prošla razgovore u vladajućoj koaliciji, činjenica je da će upravo oni koji rade za državu, ali i penzioneri biti najveće „žrtve“ usvojenog rebalansa, piše Blic.

Naime, povećanje zarada za državne činovnike na svim nivoima, ali i za prosvetu, zdravstvo, policiju, vojsku, naučnike..., kao i za penzionere donosi, realno, pad njihovog standarda jer će im inflacija, koja će, u najboljem slučaju biti oko 4,5 odsto doneti realno niže prihode.

To će, lančano, dovesti do problema i u maloprodaji, a koja je, već prilično, oštećena nižim prometom. Prema najnovijim podacima, kupujemo manje, čak i osnovnih životnih namirnica za oko desetak odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U skupštinskoj raspravi rečeno je da smo u ozbiljnim finansijskim problemima. Čini se da, prvi put, niko nije licitirao s tim da li nam je budžet socijalni ili razvojni. Smanjena su sredstva za kapitalne projekte, NIP, osnovno i srednje obrazovanje.

Slično je i sa bolnicama. Sve će, nekako, biti ostavljeno za period posle izbavljenja od krize javnog duga, a koja će, čak i prema procenama optimistički nastrojenih ekonomista, trajati bar još dve do tri godine. Davaće se nešto više novca, i to 2,3 milijarde za porodilje i isplatu primaoca novčane socijalne pomoći, kao i otpremnina onima koji, zahvaljujući gašenju jednog broja kompanija koje nisu našle nove gazde, ostaju i zvanično bez posla. Za otpremnine u delu nekada društvenih firmi budžetom je, naime, izdvojeno dodatnih 3,7 milijardi dinara. Vlada će platiti i funkcionisanje RTS (2,4 milijarde dianra, biće izmirene obaveze prema reciklerima (1,5 milijardi dinara), ali će građani, kroz aktuelni rebalans, platiti i aktivirane garancije za uzete kredite „Srbijagasa“ u iznosu od 1,8 milijardi dinara.

"Tu je reč zapravo o oko tri milijarde dinara vraćanja kredita „Srbijagasa“, odnosno upravo onoliko koliko smo uštedeli reprogramom starih dugova. Dobro je da se država odlučila da najviše smanji subvencije, ali se još ne vidi da li je to trajno smanjenje ili samo odlaganje obaveza" - kaže za „Blic“ prof. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. On kaže da je i ideja o solidarnom porezu koji bi trebalo da plaćaju oni koji žive od budžeta, a imaju viša primanja samo pokušaj da se na neki način obezbedi dodatnih 350 miliona evra, a koje su neophodne kako ne bi došli u situaciju da ne možemo da finansiramo deficit.

"Šteta je što Vlada nije odlučila da krene u penzionu reformu koja ne bi dala efekte ove godine, ali bi uticala na smanjenje rashoda u narednim godinama. U krajnjem slučaju, nije ni pravedno da deo ljudi odlazi prevremeno u penziju, a pokazalo se da je i danas najviše onih penzionera koji su pre ispunjenih zakonskih rokova otišli u mirovinu" - zaključuje prof. Petrović.