Srbija rekorder u poskupljenjima

Ako je suditi po sumornoj statistici, građane Srbije kriza je mnogo više pogodila nego stanovnike susednih zemalja, piše “Politika“ navodeći da su poskupljenja u našoj zemlji u protekloj godini bila znatno drastičnija nego bilo gde u regionu.

U periodu od maja 2012. do maja 2013. godine, kako pokazuju izveštaji regionalnih zavoda za statistiku koje je objavio portal Makroekonomija.org, hrana je u Srbiji poskupela za 12,9 odsto, dok je u Hrvatskoj to bilo 6,50 procenata, a u Sloveniji svega 3,3 odsto.

Ni ostali pokazatelji ne idu naruku potrošačima u Srbiji. Rekorderi smo i u skoku cena bezalkoholnih pića, alkoholnih pića, duvana, kafe, nameštaja...

I za komunalije, pokazuju izveštaji zavoda za statistiku, u aprilu smo morali da izdvojimo veći procenat nego 2012. godine, a slično je i sa troškovima za komunikacije, zdravstvo ili transport.

U pojedinim segmentima u drugim državama čak je došlo i do pojeftinjenja, dok su u Srbiji jedino pojeftinili obuća i popravka obuće i iznajmljivanje stanova, i to za manje od dva procentna poena.

Moglo bi se reći da je šampion poskupljenja u svim državama u regionu bilo – povrće, ali smo bar što se toga tiče, iako je teško u to poverovati, prošli bolje od drugih potrošača, posebno od onih u Crnoj Gori gde je zeleniš za godinu dana poskupeo za čak 40 odsto. Zbog čega je to tako i zašto je, pre svega hrana, u Srbiji najviše poskupela?

Vojislav Stanković, ekspert u Privrednoj komori Srbije, kaže za “Politiku“ da je veoma je teško komentarisati nivoe poskupljenja u regionu jer na maloprodajne cene utiče mnogo toga što se razlikuje od zemlje do zemlje, poput kursa ili trgovačkih marži koje nisu svuda iste.

“Ali, što se Hrvatske i Slovenije tiče i toga što su kod njih poskupljenja hrane bila manja, razlog tome su mnogo veće subvencije u poljoprivredi i po stanovniku i po hektaru obradivih površina nego što je to kod nas. Mogu slobodno da kažem da su u tim zemljama subvencije od tri do šest puta veće nego u Srbiji. Sve se to odražava na cene“, objašnjava Stanković.

Posledica toga, zaključuje on, jeste pad kupovne moći stanovništva i u Srbiji je učešće hrane u ličnoj potrošnji čak 42,9 odsto, po čemu smo najgori u Evropi.

“To znači da se stanovništvo odriče hemije, garderobe i kulture zbog hrane. A svaki rast cena vodi i padu potrošnje. Potrošnja svinjskog mesa u Srbiji je 15,4 kilograma godišnje, a prosek u Evropskoj uniji je 32 kilograma. Potrošnja junetine kod nas je 4,4 kilograma, a u EU 15“, navodi Stanković, dodajući da se u proseku u Srbiji po glavi stanovnika godišnje popije 56 litara mleka, a u EU 100 litara, dok je najveća razlika kod putera – kod nas 200 grama, dok je potrošnja u EU između četiri i pet kilograma.

“Sve to ukazuje da država mora da povede računa o subvencijamau poljoprivredi, jer je sve povezano. Niske subvencije vode rastu cena hrane. To znači da bez obzira na aktuelnu situaciju sa budžetom one moraju da se isplaćuju jer se na prehrambenoj sigurnosti stanovništva ne sme štedeti“, zaključuje Stanković, uz očekivanje da će ova poljoprivredna godina biti bolja od prethodne, što, bi kako kaže, trebalo da dovede ili do blagog snižavanje cena ili barem do njihove stagnacije.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda, kaže za “Politiku“ da su ovakvi podaci nešto na šta na različite načine i konkretnim analizama ova organizacija upozorava već dugo, a zbog čega ih kreatori politike smatraju državnim neprijateljem.

“Ovo o čemu sada govorimo događa se već godinama, realno kupovna moć potrošača smanjena je za 30 odsto u odnosu na period od pre tri, četiri godine. Osnovni problem je što u Srbiji i dalje nema fer konkurencije. Novi trgovinski lanac koji dođe na tržište, dva ili tri meseca nudi niže cene da bi se ubrzo uklopio u politiku cena koju diktira trgovinski kartel“, kaže Bogosavljević. On smatra da je nedopustivo da poskupljenja u Srbiji budu toliko veća nego u državama u regionu.

“Ako pogledate, recimo, cenu ulja koja je kod nas značajno povećana, a u Makedoniji za svega četiri ili pet odsto, jasno je šta se događa. Kako je ovo moguće, ako se zna da se ogromne količine ulja za makedonsko tržište proizvode u Srbiji. Ima još mnogo takvih primera jer upravo države koje se porede veliki broj ključnih životnih namirnica uvoze iz naše zemlje“, kaže Bogosavljević, ističući da su ovakvi katastrofalni pokazatelji rezultat pogrešne politike koja se vodila i čiji ceh sada plaćaju kupci.