Šta nam donosi rebalans budžeta?

Prema Zakonu o budžetu za 2013. godinu, predviđeni prihodi za ovu godinu bili su 965,7 milijardi dinara, a rashodi 1.087,6 milijardi, dok je budžetski deficit planiran na 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,3 odsto BDP.

Deficit budžeta je u periodu januar-maj 2013. godine dostigao iznos od 93,6 milijardi dinara, premašivši prvi put ove godine budžetski manjak iz istog perioda prošle godine za 4,9 procenta na godišnjem nivou.

Prema Nacrtu zakona o rebalansu budžeta za 2013. godinu, kapitalni izdaci iz budžeta za 2013. su smanjeni sa 22,5 milijardi na 14,2 milijardi dinara, pa su tako, na primer, MUP-u Srbije smanjena sredstva za nabavku patrolnih vozila i za jačanje operativno-tehničkih kapaciteta sa 350 miliona na 127,1 milion dinara, kao i budžetski fond za vanredne situacije sa 950 miliona na 81,14 miliona dinara do kraja godine.

Ministarstvu finansija u tom delu smanjena su sredstva sa 5,47 milijardi na 3,77 milijardi dinara, a posebno Upravi carina sa 158 na 118 miliona dinara, ali će ukupne uštede u tom ministarstvu iznositi 6,06 milijardi dinara.

Ministarstvu odbrane je bilo planirano 3,78 milijardi dinara za kapitalne izdatke, a predlogom rebalansa predviđeno je smanjenje na 2,02 milijardi dinara, zatim Ministarstvu saobraćaja sa 3,45 milijardi na 2,65 milijardi dinara, kao i Bezbednosno informativnoj agenciji sa 559 miliona na 119,5 miliona dinara.

Uštede u budžetu predviđene su i za Narodnu skupštinu Srbije sa 2,27 milijardi na 2,15 milijardi dinara, za Predsednika Republike sa 245,7 miliona na 238,8 miliona dinara, dok su rashodi Vlade Srbije, posle rebalansa ostali skoro isti i povećani minimalno sa 8,7 milijardi na 8,76 milijardi dinara.

Rebalansom budžeta predviđeno je smanjenje i troškova za MUP Srbije sa 70,6 milijardi na 68,8 milijardi dinara (ušteda 1,8 milijardi), dok će Ministarstvo poljoprivrede imati smanjenje izdataka sa 48,4 na 44,7 milijardi dinara (3,7 milijardi manje). Smanjenje troškova predviđeno je za Ministarstvo zdravlja sa 10,15 na 9,7 milijardi dinara, dok je za Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predviđeno povećanje izdataka sa 8,53 na 9,11 milijardi dinara.

Za Ministarstvo kulture i informisanja, rebalansom su povećani rashodi sa 6,02 na 6,34 milijardi dinara, kao i Ministarstvu spoljnih poslova sa 6,84 na 6,88 milijardi dinara, dok su Ministarstvu odbrane smanjeni rashodi sa 59,9 milijardi na 57,06 milijardi dinara.

Ministarstvu regionalnog razvoja smanjeni su rashodi sa 10,8 na 7,2 milijardi dinara, Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike sa 141,3 na 138,4 milijardi dinara, Ministarstvu saobraćaja sa 25,2 na 23,3 milijardi dinara, Ministarstvu građevine i urbanizma za 1,72 na 1,58 milijardi dinara.

Rebalansom su predviđeni smanjeni rashodi Ministarstvu prosvete sa 167,49 na 165,7 milijardi dinara, Ministarstvu pravde sa 14,2 na 12,9 milijardi dinara i Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine sa 3,7 na 2,75 milijardi dinara, Ministarstvu rudarstva sa 631,7 miliona na 614,2 miliona dinara i Ministarstvu omladine i sporta sa 4,82 milijarde na 4,77 milijarde dinara.

Izdaci Državnoj revizorškoj instituciji su smanjeni sa 529,6 miliona na 480,9 miliona dinara, a Fiskalnom savetu sa 38,4 na 31,4 miliona dinara.

Šta kažu ekonomisti?

Predlog rebalansa budžeta koji je danas usvojila Vlada Srbije je korak u dobrom pravcu, ocenili su privrednici i ekonomski eksperti, dok dekan Fakuleta za ekonomiju finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović, smatra da će do kraja godini biti potreban jos jedan rebalans.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić kaže da poslovna zajednica snažno podržava mere vlade usmerene na rešavanje tekućih finansijskih problema u državi.

"Upravo usvojena mera - rebalans - ide u najboljem pravcu da se budžetski deficit smanji i postavi u predviđene okvire koje je odredila Vlada Srbije", rekao je Sertić Tanjugu.

Čelnik PKS je istakao da rebalans budžeta predviđa, pre svega, velike uštede u svim ministarstvima i da su, prema njegovom uvidu, najveće uštede napravljene u delu kojim je obuhvaćeno smanjivanje rashoda za putovanja, izdaci za reprezentaciju i troškovi koji ne moraju direktno da budu uključeni u investicione aktivnosti.

Sertić je kazao da će biti dobro ukoliko se do kraja godine bude našlo prostora da se investicije, koje treba da se finansiraju iz republičkog budžeta, ne smanjuju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin ističe da su usvojene mere, u sklopu rebalansa budžeta, očekivane i napominje da će zahvaljujući tome konsolidovani deficit budžeta države u ovoj godini biti smanjen na 5,2 odsto BDP-a, što je jedan odsto manje u odnosu na faktičko stanje.

Đuričin ipak napominje da je problem Srbije u tome što uz deficit budžeta postoji i deficit tekućeg bilansa, pa ne postoji način čime bi se preterana potrošnja u odnosu na prihode pokrila, što nas vodi do takozvanog fenomena "blizanaca deficita".

"Ovaj rebalans je kompromis političke moći, s obzirom na relativno široku koaliciju koja čini sadašnju vladu, i na kontradiktorne interese predstavnika koalicije. Tako da tu struka nema šta da kaže i to je politička realnost Srbije", ocenio je Đuričin.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže za Tanjug da je veoma bitno do kraja godine obezbediti, i to ne samo na kratak rok, smanjivanje budžetskog deficita kroz određeni program mera, koji bi na strani porasta proizvodnje i broja zaposlenih proširio osnovicu za povećanje budžetskih prihoda.

"Ovaj program mera će na kraći rok obezbediti da budžetski deficit ne bude veći od 4,7 procenata vrednosti BDP, čime će biti sprečen nagli porast javnog duga i kriza javnog duga sa svim posledicama koje iz toga proizilaze", objasnjava Hanić.

Prema njegovom mišljenju, u ovom paketu mera nedostaje selektivno smanjivanje plata u javnom sektoru.

"Tu zaista postoje ogromni dispariteti i plate u pojedinim državnim organima, sektorima i Vladinim organizacijama su enormno visoke. Opšti stav da se plate u javnom sektoru povećavaju po stopi od 0,5 posto za sve po mom mišljenju nije dobar", kaže Hanić.

Rebalans budžeta i planirane ušted od 36 milijardi dinara nisu dovoljni za rešavanje ekonomskih problema u Srbiji i verovatno će biti potreban još jedan rebalans do kraja godine, smatra dekan Fakulteta za ekonomiju finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović.

"Pretpostavljam da će biti još jedan rebalans do kraja godine. To je sada veoma netransparentno predstavljeno, jer ne znamo koje su te uštede, budući da je iz onoga što smo čuli iz medija i od zvaničnika zaključeno da je ostavljeno resornim ministarstvima da predlože uštede", kazala je ona Tanjugu.

Ona je lošim ocenila to što je najvažnija mera - restrukturiranje javnih preduzeća - ostavljena "na odlaganje", odnosno da se tek pronađe plan za njih, a da se ne zna kada će biti primenjena.

"Ipak je pozitivno to što postoji priznanje da je situacija neodrživa, odnosno da se i dalje plaćaju gubici javnih preduzeća", rekla je dekan FEFA i dodala da za sada nema dovoljno informacija da li su uštede na strani potrošnje u smislu troškova koji nisu produktivni, ili su uskraćene neke bitne investicije.