Iza nas samo Albanija i BiH

Velike razlike u životnom standardu građana pojedinih zemalja Evropske unije zabeležene su i u 2012, pa su Luksemburžani ponovo zauzeli poziciju najbogatijih, a Bugari najsiromašnijih građana Unije, pokazale su preliminarne procene evropske statističke službe Eurostat.

Prma podacima Eurostata, najveći bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku prema standardu kupovne moći zabeležen je u Luksemburgu, čiji je nivo više od dva i po puta iznad proseka EU i iznosi 271 odsto EU proseka, dok se Bugarska nalazi na najnižem nivou sa 47 odsto.

Osim zemalja članica, Eurostat je izradio i procene za Hrvatsku koja će uskoro i zvanično postati 28. članica Unije, ali i četiri zemlje kandidatkinje - Tursku, Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju - kao i za dve moguće zemlje kandidata Bosnu i Hercegovinu i Albaniju.

Od zemalja iz regiona, najveći BDP po stanovniku prema standardu kupovne moći očekivano ima Hrvatska i on iznosi 61 odsto proseka EU. Crna Gora je na drugom mestu na nivou od 42 odsto proseka EU.

Srbija i Makedonija nalaze se na nivou od 35 odsto, Albanija 30 odsto, dok je Bosna i Hercegovina na nivou od 28 odsto evropskog proseka, pokazuju podaci Eurostata.

Ipak, među zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU (ne računajući Hrvatsku koja će za nekoliko nedelja postati članica EU), najviši BDP po stanovniku mereno paritetom kupovine moći imala je Turska – 56 odsto proseka EU.

Luksemburg i dalje ubedljivi lider

Iako su građani Hrvatske najbogatiji u regionu, na skali članica EU naši zapadni susedi ne stoje baš najbolje. Hrvatska je na dnu grupe zemalja koje još čine Litvanija, Estonija, Poljska, Mađarska i Letonija, a čiji je BDP po stanovniku između 30 i 40 odsto ispod evropskog proseka.

Jedine članice EU koje se nalaze iza Hrvatske, ali i značajno ispred Srbije, su Rumunija i Bugarska. Naši istočni susedi ponovo su u 2012. imali BDP po stanovniku mereno paritetom kupovne moći nešto više od 50 posto ispod proseka Evropske unije (Rumunija 49 odsto, Bugarska 47 odsto evropskog proseka).

S druge strane, Luksemburg je i u 2012, kao i u prethodnoj godini, imao više od dva i po puta veći BDP po stanovniku mereno paritetom kupovne moći od proseka EU. Uz veliki zaostatak za Luksemburgom slede Austrija, Irska, Holandija i Švedska, s BDP-om po stanovniku mereno paritetom kupovne moći oko 30 odsto iznad proseka EU-a u 2012.

Nemačka i Danska zajedno s Belgijom i Finskom čine grupu zemalja čiji je BDP po stanovniku prošle godine bio od 15 do 25 posto iznad proseka EU-a. U Velikoj Britaniji i Francuskoj on se kretao oko 10 odsto iznad proseka EU.

Prosečni BDP po stanovniku u EU imale su Italija i Španija, dok je kiparski bio oko 10 odsto ispod proseka.

U Malti, Sloveniji, Češkoj, Slovačkoj, Grčkoj i Portugalu BDP po stanovniku bio je 2012. od 14 do 25 posto ispod proseka Europske unije.

Kako bi još preciznije opisao stvarni životni standard domaćinstva u EU, Eurostat je osim BDP-a po stanovniku, koji po njima zapravo odražava nivo privrednih aktivnosti, upotrebio i alternativni pokazatelj stvarne pojedinačne potrošnje po stanovniku.

I po tom pokazatelju Luksemburg je u 2012, kao i u 2011, zauzeo poziciju zemlje čiji su građani u posmatranom razdoblju imali najviši standard u EU, i to 41 odsto iznad proseka EU. Najniži standard su i po tom pokazatelju imali građani Bugarske, 51 posto ispod proseka EU.

Srbija po tom pokazatelju stoji nešto bolje – 43 odsto proseka Evropske unije.