Stigli zahtevi za penzije sa KiM

Od toga obradjena je polovina prijava od kojih ni jedna nije kompletna.

"Praktično nemamo ni jedan kompletan dokument od ovih obrađenih, odnosno nedostaje ili dokument kojim se može potvrditi da je neko bio u sistemu penzije, kopija nekog rešenja ili adekvatni dokument kojim se dokazuje identitet", rekao je Tanjugu državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Dragi Vidojević.

On je naveo da je najveći deo dokumentacije za kosovske penzije podnet u poslednjih 10 dana pre isteka roka, i da se od 4.190 obrađenih zahteva 1.196 odnosi na invalidske penzije, 2.018 na starosne, a 976 zahteva na takozvane porodične penzije.

Prema raspoloživim podacima, 4.095 zahteva dostavljeno je sa teritorije Kosova i Metohije, 113 sa teritorije Srbije, 25 sa teritorije bivših jugoslovenskih republika, a jedan iz neke od evropskih zemalja.

Vidojević je podsetio da je 20. april bio krajnji rok za dostavljanje dokumentacije onih koji smatraju da imaju pravo na nastavak isplate penzija, ali da su građani i nakon tog datuma mogli da dostave potrebne papire.

Sistem isplate prekinut je 1999. godine, kada je "isključeno" više od 50.000 građana, budući da je tokom bombardovanja uništen veći deo dokumentacije PIO fonda.

Vidojević je rekao da je radna grupa koja se bavi rešavanjem tog pitanja dala sugestiju PIO fondu da sve podnosioce zahteva obavesti šta im sve nedostaje od dokumentacije, odnosno da ih pozove da je upotpune.

"To je, ipak, specifičan posao, jer na 60 odsto teritorije na Kosovu ne postoji sistem PTT-a i nismo u mogućnosti da ih obavestimo pošiljkom, pa ćemo sada morati da se obratimo za pomoć UNMIK-u, ili da nalazimo neka druga rešenja", kazao je Vidojević.

Podsetio je, takođe, da će početkom juna Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu morati da se podnese obaveštenje o preduzetim merama u vezi rešavanja problema uspostavljanja isplate penzija sa Kosova i Metohije.

"Službe ubrzano rade, angažovano je dosta ljudi i detaljno će biti razmotren svaki predmet", poručcio je državni sekretar.

Kada je reč o sumi koja će biti potrebna za te namene, on je naveo da preliminarna računica pokazuje da će, ukoliko svi budu kompletirali dokumentaciju i dobili rešenja o nastavku isplate penzija, to koštati oko 1,5 miliona evra na mesečnom nivou, ali da će najverovatnije iznos biti i manji.

On je dodao da među obrađenim zahtevima više od 3.000 potiče od osoba starijih od 65 godina.

"Tu već imamo lica za koja znamo da su u nekom sistemu primanja penzija od privremenih institucija sa Kosova i Metohije, i ako jesu onda nemaju pravo da traže ponovo isplatu", kazao je Vidojević, precizirajući da neko ko želi da ostvari pravo na penziju is KiM i Srbiji ne sme da je prima po dva osnova.

Kako je rekao Viđević, 20. avgust je krajnji rok da se utvrdi koliko njih ima pravo na penzije. On se nada da će biti uvaženi svi razlozi ukoliko to ne bude učinjeno u predviđenom roku.

Pre 14 godina, usled uništavanja dokumentacije tokom bombardovanja obustavljena je isplata penzija za oko 50.000 penzionera koji su to pravo po nekom osnovu stekli, a 31.000 korisnika, čija su dokumenta sačuvana, nastavilo da prima penziju. Prema odluci suda u Strazburu Srbija je u obavezi da obezbedi isplatu tih penzija.

Oko 9.500 građana obratilo se PIO fondu neposredno pre donošenja odluke Evropskog suda za ljudska prava, a 3.000 njih se obratilo i pravosudnim organima sa zahtevom da im u sudskom postupku to pravo bude vraćeno.

U međuvremenu je obezbeđena isplata za 300 korisnika, i to onih koji su sticajem okolnosti raspolagali dokumentacijom.

Na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje 20. februara objavljeno je obaveštenje o tome koja dokumenta građani sa Kosova i Metohije, koji smatraju da imaju pravo na penziju, treba da prilože.