Privatnik "ne zna" za praznike

I dok su se "srećnici” koji se finansiraju iz državnog budžeta odmarali, većina radnika u privatnim firmama „uhvatila” je samo jedan ili nijedan slobodan dan.

Kako bi opstali na tržištu, većina privatnika je radila tokom praznika. Nakon Uskrsa i Međunarodnog praznika rada, sledi Dan pobede 9. maja, tako da će državni službenici, kad se sve sabere od 29. aprila do 13. maja imati svega pet radnih dana.

Dežurni dragstori “Višnica dućana” su svih dana praznika bili otvoreni neprekidno 24 sata. "Radnici koji rade na praznik imaju dnevnice jer se rad na praznik kod nas uvek plaća. Po pravilu tada ima i više posla, jer većina radnji ne radi, pa su potrošači kod nas obavljali sve neophodne kupovine", kaže radnica Vesna Velimirović.

Ipak, nisu svi privatnici plaćali rad na praznik. U objektima trgovinskog lanca “Aman”, iako se 1. maja radilo skraćeno do 14 časova, radnicima nije plaćen rad niti imaju pravo na slobodan dan.

Zaposleni u pekari Klas radili su skraćeno svih dana za vreme praznika, osim na Uskrs. - Ovo je prvi put da radimo 1. maja, ranijih godina taj dan nam je bio slobodan. Rečeno nam je da ćemo dobiti dodatnu dnevnicu, ali pravu istinu saznaćemo kad dobijemo platu na kraju meseca - kroz sumnju je objasnila jedna od prodavačica.

Pekara “Euro caffe” u centru grada bila je zatvorena samo na Uskrs, a svih ostalih dana praznika potrošači su mogli pazariti pecivo u bilo koje doba dana i noći jer je su zaposleni radili po uobičajenom radnom vremenu non-stop.

"U ovom gradu živo dva miliona ljudi, a tu su i stranci, neko mora sve te ljude da usluži, pa moramo da radimo svih dana praznika", kaže radnica za kasom.

Puno posla i duple dnevnice imali su radnici brze hrane Goldiz.

"Radili smo sve dane praznika, ali smo zato dobile duple dnevnice", kaže radnik Ivan Prendivoj.