Uskoro porez na drugi stan

Izmene Zakona uvode namet na pripisani prihod. Plaćali bi ga vlasnici više od jedne nepokretnosti, ako je druga vrednija od 50.000 evra, a u njoj se ne obavlja samostalna delatnost.

Kada prođe Vladu i parlament, nova verzija Zakona o porezu na dohodak građana doneće preraspodelu opterećenja zarada.

Umesto sa 12 odsto, plate će biti oporezovane sa 10 odsto, ali će zato doprinosi za PIO fond porasti sa 22 na 24 odsto. Neoporezivi deo zarade trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 8.776 na 11.000 dinara.

Preduzetnici će ubuduće moći samo deo profita da proglase ličnom zaradom i na njega plate poreze i doprinose. S druge strane, vlasnici vikendica, stanova i kuća u kojima ne žive, plaćaće porez na pripisani prihod.

Ovaj porez bi plaćali vlasnici više od jedne stambene nepokretnosti, ako je druga nepokretnost vrednija od 50.000 evra. Obračunavao bi se i onima koji poseduju poljoprivredno zemljište površine veće od pet hektara, kao i vlasnicima drugih nepokretnosti vrednijih od 50.000 evra koje ne koriste za poslovanje.

"Od oporezivanja pripisanog prihoda izuzeti su stan, odnosno stambeni objekat gde vlasnik ima prijavljeno prebivalište, objekti i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod, poljoprivredno zemljište površine do pet hektara, kao i sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu", objašnjavaju u Ministarstvu finansija i privrede.

Osnovicu za primenu efektivne poreske stope od 15 odsto predstavlja tri odsto tržišne vrednosti nepokretnosti umanjena za dinarsku protivvrednost 50.000 evra.

Na taj način se obveznici čija je druga nepokretnost tržišne vrednosti manje od 50.000 evra praktično oslobađaju obaveze za ovaj porez.

Vlasnici poljoprivrednog zemljišta koji su ga priveli nameni oslobađaju se ove obaveze u periodu od pet godina od podizanja novih zasada. Tako se zapravo ukida porez na katastarski prihod.

Prihoda od izdavanja nepokretnosti izmenama Zakona o porezu na dohodak građana tretiraće se kao prihod od kapitala. To znači da će se na prihode od izdavanja nepokretnosti primenjivati efektivna poreska stopa od 15 odsto. Ovi prihodi i dalje neće ulaziti u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.

Poslodavci, međutim, ne očekuju značajno rasterećenje troškovarada posle izmena Zakona o porezu na dohodak građana.

"Malo je povećan neoporezivi deo zarade i to ćemo osetiti, ali mi i dalje smatramo da neoporezivi iznos treba da bude na nivou minimalne zarade", kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca.

"Neophodna je reforma oporezivanja, a moguća su dva koncepta. Ili linearno oporezivanje ili po profitabilnosti privrednih grana. Sada je smanjen porez na zarade, ali su veći doprinosi, tako da je to samo preraspodela. Lična zarada preduzetnika nije prevelika olakšica, to je više tehnička stvar. On će birati kolika mu je zarada i na to plaćati poreze i doprinose, ali sebi ne može da isplati manje od minamalca", navodi on.

Nacrt izmena i dopuna zakona o porezu na dohodak građana predviđa i povećanje limita za paušalno oporezivanje. Umesto tri miliona, dozvoljena vrednost prometa na koji se može plaćati porez od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen prihod biće šest miliona dinara.

Ova izmena predstavlja usaglašavanje sa prošlogodišnjim izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost kojim je granica za obavezno evidentiranje obveznika poreza na dodatu vrednost podignuta sa 4.000.000 na 8.000.000 dinara.