Srbija ulagala, a Priština prodaje

Ove reči je izgovorio Novak Bijelić, tadašnji direktor Kombinata „Trepča“, uoči agresije NATO na Srbiju. Naime, prištinska agencija za privatizaciju najavljuje da će na prodaju ponuditi ovaj rudarsko-topioničarski kombinat, koji ima izuzetno vredne rezerve olova, cinka, srebra, zlata, indijuma i retkih metala.

Privatizacija „Trepče“ ili bilo koja druga privatizacija na Kosovu i Metohiji ne može da se prizna od strane Republike Srbije, izjavio je nedavno Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM.

"Očekujem da će tako postupiti i međunarodna zajednica", rekao je Vulin.

Međutim, samo nekoliko dana kasnije 16. aprila Priština je prodala „zlatnu koku“, 75 odsto akcija Pošte i Telekoma Kosova (PTK) koji ima više od 1,2 miliona korisnika za 277 miliona evra. Kupac je konzorcijum nemačkog „Aksos kapitala“ i britanskog „Nadžafi kompanis“, čije je sedište u - SAD, u gradu Finiks. Ranije se kao najveći interesent za Poštu i Telekom na Kosovu pojavljivala Medlin Olbrajt, nekadašnji državni sekretar SAD i jedan od najtvrđih pobornika agresije na Srbiju. Za istraživanje i eksploataciju ruda najveće zanimanje pokazivao je penzionisani general Vesli Klark, komandant NATO agresije 1999. godine.

Kancelarija za KiM je ragovala saopštenjem da je prodaja Telekoma i PTT nelegalna, jer su ti objekti u celosti vlasništvo Telekoma Srbije i PTT Srbije.

"Prodaju tih firmi je izvršio nevlasnik bez saglasnosti, ovlašćenja i učešća u postupku prodaje stvarnih vlasnika i time obmanuo kupce o stvarnoj vlasničkoj strukturi Telekoma i PTT, kao i o vlasništvu na objektima koje koriste ove firme" - saopštili su iz Kancelarija za KiM.

Reakcije države Srbije na privatizaciju srpskih preduzeća su apsolutno opravdane, ali dosta zakasnele, smatra savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.

"Činjenica je da su dosadašnje vlade zaobilazile ovo ozbiljno pitanje, koje je pitanje međunarodnog prava. Legalistički, nemoguća je privatizacija imovine Srbije na Kosovu, pre utvrđvanja njegovog konačnog statusa. S druge strane, pre nekkoliko godina u beogradskim listovima mesecima su objavljivani oglasi prištinske agencije za privatizaciju na koje niko od zvaničnika nije reagovao", kaže Kovačević.

On naglašava da je predlagao srpskim bogatašima da kupe imovinu koju je nudila prištinska agencija za privatizaciju, ali da su oni listom odbijali.

"Brinula ih je reakcija političara, plašili su se da će biti optuženi da bi takvo ulaganje bilo protumačeno kao podrška nelegalnoj vlasti u Prištini. Po mom mišljenju, to je bio dobar način da zaštitimo srpsku imovinu pre rešenja statusa Kosova. Od kukanja nema koristi, morali smo da budemo mnogo pragmatičniji, jer će pitanje imovine države biti tema nekih budućih pregovora", kaže Kovačević.

Samo u državi u kojoj vlada pravo sile, a ne sila prava, može da se prodaje tuđa imovina ističe prof dr Danijel Cvjetićanin.

"Kada se govori o privatizaciji u takozvanoj državi Kosovo, mora se poći od činjenice da je ona doletela na krilima NATO aviona. A kada sila postane ostane merilo prava, onda i dolazi do ekonomskog terora. To je sudbina okupiranih zemalja. Problem je samo da li ćemo mi to da verifikujemo ili da dokumentujemo krađu i idemo na sud. S druge strane, ako smo imali vlasti koje su blisko sarađivale sa onima koji su proizvele ekonomski teror na KiM, onda je normalno da su i ćutale o tome", kaže Cvjetićanin.