Zašto su penzije iz Slovenije male

To je manje nego kada im je naš PIO fond ispostavljao mesečni ček za te godine staža.

Pojedini penzioneri, koji su deo staža ostvarili u Sloveniji, a kojima je ovih dana stiglo rešenje o obračunu slovenačkog dela penzije, zažalili su zbog toga, jer im je slovenački deo sada manji nego što im je Srbija obračunavala i isplaćivala za taj „slovenački deo”.

Srbija je, naime, do stupanja na snagu Konvencije sa Slovenijom o isplati penzija između dve države – 1. novembra 2010, penzionerima koji su imali deo staža i u „deželi” isplaćivala i slovenački deo kroz srpsku penziju.

Upravo se to dogodili trojici penzionera, koji su deo staža ostvarili u Sloveniji (javili su se našoj redakciji za pomoć), a koji su posle 17 i 20 godina staža dobili rešenje za penziju od 140 do 200 evra! Njihov kolega koji je radio četiri godine u vodovodu u Mariboru dobio je rešenje po kom mesečno treba da prima iz Slovenije 29,5 evra penziju!

Kako je to moguće?

Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu, kaže, da objašnjenje treba da potraže u slovenačkom penzijskom fondu, da se žale drugostepenom organu, koji je nadležan za ova pitanja, te da u rešenju o penziji imaju poruku o pravnom leku koju treba da pogledaju i iskoriste ono što im po zakonu pripada.

Upitana na osnovu čega im je srpski penzijski fond obračunavao penzije za godine koje imaju u Sloveniji, pa je bar u ovim slučajevima ispalo da je srpski deo bio veći nego što je sada ovaj iz „dežele”, Timotijević objašnjava, da je PIO fond zatražio od slovenačkih kolega M4 obrazac kako bi mogli da vide koliko je doprinosa uplaćeno, na osnovu čega je ovaj deo obračunat, ali po srpskim propisima.

Kada slovenački fond iz nekog razloga, kaže ona, nije dostavljao obrazac s uplatama doprinosa, srpski penzijski fond je iznos penzije obračunavao samo na osnovu upisanog staža u knjižici.

Ona kaže da Srbija svakog meseca Sloveniji uplaćuje penzije za oko 2.782 penzionera koji su deo staža imali ovde, a Slovenija više od 4.000 penzija za one koji su deo staža ostvarili u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Gajo Golubović, ispred Udruženja oštećenih slovenačkih penzionera, prosto ne može da poveruje da su njegove kolege dobile rešenja s tako malim iznosima penzija.

"Neverovatno je da je neko posle 17 ili 20 godina dobio rešenje na 140 i 200 evra. Ili na 29,5 evra za četiri godine! Tu nešto nije u redu. Neko ih je zakinuo ili ovi bivši radnici nisu imali uplaćene doprinose za sve godine staža u Sloveniji", kaže on.

Može se dogoditi i da im je penzija umanjena zbog činjenice da srpski PIO fond kada stigne ovo rešenje prvo naplati svoj deo, koji je isplaćivala godinama ovim penzionerima, pa tek onda isplati ostatak svakom penzioneru ponaosob, kaže Golubović.

On poručuje da svakako treba celu stvar proveriti kod Slovenaca, i još jednom podvlači da je ovo nerealno, jer socijalna pomoć za Slovence iznosi oko 350 evra.

Pa kako onda da neko dobije za 17 godina 140 evra, pita on?

U PIO fondu kažu da je tačno da kada stigne rešenje iz Slovenije da oni prvo naplate svoj deo duga, ali posle toga iznos na čeku bude onoliki koliko je slovenački penzijski fond obračunao.

U grupu onih koji imaju pravo na slovenačke penzije spadaju starosni, porodični i invalidski penzioneri. Svi oni koji su uplaćivali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje dobili su u međuvremenu obaveštenje da otvore račune u bankama kako bi im pare bile uplaćene.

Pravo na slovenačku penziju ima oko 8.000 penzionera u Srbiji, koji imaju duže od godinu dana slovenačkog staža, kako potvrđuju podaci penzijskog fond. Najniža penzijska osnovica u Sloveniji iznosi 544,6 evra, a najviša 2.178,4 evra. Novac koji im je do sada isplaćivao fond iz Srbije Slovenija joj neće vraćati.

Sporazum sa Slovenijom, pored penzija, reguliše i ostvarivanje drugih prava, pre svega, na zdravstvenu zaštitu građana, kao i pravo na osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Pravo na zdravstvenu zaštitu podrazumeva da će svaki naš građanin koji ode u Sloveniju i kome se ukaže potreba za hitnom medicinskom uslugom moći da je dobije i neće morati da je plati, već će to ići na teret fonda zdravstva, i obrnuto, ako slovenački državljanin dođe u Srbiju on će dobiti tu uslugu od naših ustanova, a plaćanje ide od slovenačkog fonda za zdravstvo.