Kako do moderne Poreske uprave

Na skupu koji su organizovali novinska agencija Tanjug i Poreska uprave Srbije, privrednici su poručili da poreski organi ne smeju više biti u službi političkih i ostalih interesnih grupa, kao što se do sada dešavalo. Na to im je direktor Poreske uprave Ivan Simič odgovorio da takve stvari neće dozvoliti dok je na čelu te institucije.

Simič smatra da ne treba menjati poreski sistem dok se ne završi prelazak na elektronsko poslovanje Poreske uprave što je planirano 1. jula naredne godine.

"Kada se pređe na elektronsko poslovanje Poreske uprave mogu da se rade neke promene poreskog sistema", rekao je Simič na okruglom stolu "Šta menjati u poreskom sistemu i kako poboljšati rad Poreske uprave" u Pres centru Tanjuga.

Istakavši da se samo uz pomoć privrednika može nešto uraditi i promeniti, Simič je rekao da želi da se čuje njihov glas, šta im je smetalo u radu Poreske uprave, šta treba menjati i da u slobodnoj komunikaciji procene šta dobro može da se napravi.

Kako je kazao, veoma je dostupan, dobija brojne mejlove i poruke i komunicira sa svim zainteresovanim.

Kao primer, Simič je naveo da je dobio jedan mejl u kome je obavešten da privredni subjekt posluje, a da ne izdaje račun, otišao je na lice mesta, uverio se i naložio dalje korake.

Simič je rekao da ima ideju da u budućem periodu u centrali Poreske uprave formira odbor privrednika i "neutralnih" profesionalaca sa kojima će "moći da razgovara normalno i prijateljski".

Direktor Poreske uprave je rekao da je nezadovoljan brojem poreskih prijava koje stižu elektronskih putem, pri čemu se dešava, kako je objasnio da obveznik pošalje prijavu elektronski, a već sutradan se pojavi sa obarscem jer nije siguran da li je stigla prijava elektronski.

“Veliki procenat privrednika u sivoj zoni”

Zamenik izvršnog direktora Američke privredne komore u Srbiji Amalija Pavić istakla je da veliki procenat privrednika, oko 28 odsto, u sivoj zoni obeshrabruje savesne poreske obveznike.

Posebno, dodala je, što se često dešava da upravo ti savesni poreski obaveznici budu kažnjeni - recimo kad postupe po mišljenju poreske filijale kojoj su se obratili, na šta je Simič rekao da su izmenama zakona o poreskom postupku i administraciji takva mišljenja obavezujuća, što znači da poreski obveznik više ne može biti kažnjen ako pribavi mišljenje filijale.

On se složio da je siva ekonomija veliki problem cele države i da treba da se rešava zajednički.

Amalija Paviæ i Ivan Simiè (Tanjug)

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević tvrdi da bi oporezivanjem crnog tržišta, koje, po njegovim rečima, obuhvata više od 40 odsto ukupno ostvarenog prometa u Srbiji, bio namiren deficit u budžetu.

"Mi mnogo manje imamo problema sa sivom ekonomijom, u odnosu na crno tržište, koje je goli kriminal", rekao je Knežević.

On je kao primer naveo četiri buvlje pijace u Pančevu na kojima ima 4.000 tezgi, a pod pretpostavkom da svakodnevno ostvare promet od 200 evra, prodavci na godišnjem nivou prometuju preko 200 miliona evra.

Poreze ne plaćaju cele grupacije - sportski treneri, advokati, stomatolozi.., a ako bi Srbija ubrala samo 30 odsto poreza koji se ne naplaćuje i gubi na crnom tržištu, to bi "bilo ravno budžetskom deficitu", tvrdi Knežević, koji je ocenio da je ukoliko se nešto ne promeni, "kolaps privrede izvestan u narednih godinu dana".

Bolja saradnja privrede i Poreske uprave

Vlasnik ITM grupe Toplica Spasojević podržao je inicijativu i "transparentnost" novog direktora Poreske uprave za boljom saradnjom privrede i te institucije, istakavši da to treba da bude primer i ostalim državnim institucijama.

Ideja Spasojevića je i da se pri poreskim filijalama formiraju i posebna odeljenja za velike poreske obveznike zbog značaja koji oni imaju za državu, kako bi se na adekvatan način rešavali eventualni problemi, a investitori zadržali u Srbiji.

Ekonomista Milan Prokopijević kazao je da je suština u tome da je poreski sistem deo ukupnog sistema podsticaja i sistema javnih finansija, i da neke promene u poreskom sistemu nije moguće sprovesti bez širih promena, među kojima su niža državna potrošnja i smanjenje broja poreza.

Skup je trajao više od 3,5 sata, a kako je Simič istakao u izjavi Tanjugu, ovaj okrugli sto je za njega bio veoma pozitivan, jer je čuo mnoge predloge i kritike rada Poreske uprave, što će pokušati da promene.

"Sviđa mi se otvorena rasprava sa preduzetnicima, nadam se da su i oni dobili neke informacije o drugačijem radu Poreske uprave, a budućnost će pokazati šta će stvarno biti", zaključio je Simič.