Ima li šverca kineske robe

Knežević je svoje viđenje rada Uprave carine poslao posle teksta u Politici pod naslovom "Kako se carini kineska roba na ulazu u Srbiju”.

U navedenom tekstu piše da je na adrese Tužilaštva za organizovani kriminal, Agencije za borbu protiv korupcije, Službe za suzbijanje finansijskog kriminala, Poreske uprave... stiglo anonimno pismo u kome se detaljno opisuje način funkcionisanja nezakonitog uvoza robe iz Kine, ali i navode službe koje su u njemu učestvovale i imenuju lica na rukovodećim položajima u Carini koja su učestvovala u ovome. Pismo je uzeto u ozbiljno razmatranje da bi se proverili svi navodi.

Milan Knežević tvrdi da je kroz različite forme izbegavanja plaćanja carine od 2000. godine nelegalno je uvezeno robe za više od pet milijardi evra. Gubici države samo na osnovu neplaćene carine i prethodnog PDV-a premašuju dve milijarde evra.

"U carinskoj proceduri sve ima svoju cenu”, piše Knežević.

"Na granici se zamenjuju fakture. Niko ne upoređuje deklarisanu količinu robe koja se uvozi i stvarno stanje. Za kinesku robu prihvataju se cene koje su i pet puta niže od realnih nabavnih cena. Ako vam carinjenje ne obavljaju privilegovane špedicije, biće vam podignuta vrednost carinske osnovice. Carinjenje kineske robe obavlja se na nekoliko carinarnica. Ne zato da bi se bolje kontrolisao uvoz, nego se koruptivni prihodi tačno kanališu na određene špedicije i carinarnice, privilegovane da carine kinesku robu.”

Knežević još ukazuje da ne postoji takozvana dubinska kontrola, koja bi pokazala šta se događa sa robom posle carinjenja.

„Postoji i cena za privilegiju da se roba ne istovara na prethodni carinski pregled. Dovoljno je da za to platite cariniku. Svoju cenu ima i razduženje robe koja je u navodnom tranzitu kroz Srbiju, a zapravo ostaje na crnom tržištu. Pranje papira za robu koja je, navodno, upućena na Kosovo, takođe je unosan carinski prihod.”

Oni koji se usprotive ovakvim „pravilima igre” bivaju šikanirani različitim primedbama koje omogućava diskreciono tumačenje zakonom predviđene procedure carinjenja. Namerno se traži bilo kakva greška na osnovu koje se uvoznici ucenjuju. Carini je ostavljeno na volju hoće li ili neće da kontroliše samu sebe. To znači da je niko ne kontroliše.

Knežević smatra da bi neko morao da odgovori na pitanje: otkud 10 milijardi evra u poslednjih 10 godina u vrednosti robe na buvljacima, zelenim pijacama, komisionima, vašarima, proizvodnjama, prodajama... Na tim prodajnim mestima se u svakom trenutku nalazi više od 700 miliona evra nelegalno uvezene robe.

Knežević predočava da „zbog četiri do pet puta umanjene nabavne cene kineske robe, država ubira toliko puta manji prihod od carine, prethodnog PDV-a, naknadnog PDV-a, poreza na dobit, provizija na legalan otkup deviza i plaćanje faktura ino-partnerima, poreza na ukupan prihod građana, poreza i doprinosa za više od 100.000 ljudi koji nelegalno prodaju robu na crnom tržištu.”

Mnogo pogubniji su indirektni gubici: potpuno je ukinuta cenovna logika. Onaj ko posluje legalno, ne može da opstane u sudaru sa ovakvom nelojalnom konkurencijom. Likvidnost firmi se ugrožava, dolazi do otpuštanja radnika, zatim se te iste firme sele u sivu zonu poslovanja, zatvarajući krug apsurda.

Sadašnji obim crnog tržišta u Srbiji izjednačio se sa legalnim prometom robe i usluga. Većina vlasnika tezgi više zarađuje od firmi koje zapošljavaju stotinu zaposlenih. Njihova zarada je pet puta veća od predsednika Vlade... Legalno poslovanje postaje apsurdno i nemoguće u ovakvim tržišnim uslovima”.

„Politika” je od Uprave carina tražila komentar Kneževićevog pisma, u kome predstavnici ove državne službe navode da „Uprava carina ne može tumačiti nečije utiske, saznanja, niti mišljenja.”

„Ono što možemo, a to redovno i činimo, je da svaku informaciju koju dobijemo putem otvorene carinske linije 064/732 predviđene za pozive građana, koji imaju saznanja o bilo kojoj vrsti kršenja carinskih propisa proverimo. Na isti način se odnosimo i prema informacijama koje do nas stignu na neki drugi način, a ima osnova za njihovu proveru”, odgovaraju iz Carine, uz napomenu da postoji i dežurni broj Unutrašnje kontrole 066-303-300, na koji građani mogu prijaviti svaku primedbu na rad carinskih službenika. Plakati na kojima je istaknut ovaj broj nalaze se na svim graničnim prelazima.

„Uprava carina ne nanosi štetu državnom budžetu... Ova služba punjenju budžeta doprinosi sa više od 50 odsto. Uprava carina je na ime carinskih dažbina tokom 2012. godine naplatila 345 milijardi dinara, što je za gotovo osam procenata više u odnosu na isti period 2011. godine, čime je iznos predviđen za naplatu u 2012. godini premašen za nešto više od odsto”, ističu iz Uprave carina.