Tartufi, prevara ili dobra zarada?

Da li je naše tlo toliko plodno ili je naš narod samo naivan? Možda samo hrabar?

Ovo su pitanja koja se s pravom nameću s obzirom na činjenicu da nam ne manjka prevara u državi.

U ovo vreme krize, čoveku na ivici egzistencije malo treba da poveruje u laku zaradu.

Svedoci smo da veština investitora, koji svesno ulaze u poslove sa namerom da prevare kupce, nema granica. Primer su zloupotrebe sa prodajama stanova. U poljoprivredi imali smo pre nekoliko godina pravi "bum“ kada je reč o osnivanju farmi puževa koje su se brojale u stotinama. Danas se njihov broj može izbrojati na prste jedne ruke.

Kakva je sudbina tartufa? Za uzgoj tartufa u Srbiji potrebna je samo dobra volja i ne strogi prirodni uslovi, uzgoj nije komplikovan, tako bar kaže za B92 Milan Beader direktor investicionog fonda "Grin laboratoris".

Prema njegovim rečima, prvi uspešni uzgoji bili su još u 19. veku u našoj zemlji i navodi da ne zna za neku neuspešnu proizvodnju.

Kompanija Grin labarotoris, osniva mrežu potencijalnih saradnika. Projekat će biti implementiran u nekoliko faza, od kojih je prva faza pilot-projekat za podizanje plantaža tartufa na sadnicama leske.

"U prvoj fazi projekta kompanija iz Londona obezbediće oko milion sadnica koje će se plasirati na teritoriji Srbije. Kako je plantažno gajenje tartufa na leskama moguće samo pod određenim klimatskim uslovima, a Srbija ima za to idealne uslove, ovo može da bude unosan porodični biznis", tvrde iz laboratorije.

Na osnovu predate dokumentacije kompanija izrađuje Elaborat u kome proizvođači dobijaju uputstva o pokretanju ove poljoprivredne proizvodnje.

Beader kaže da je jedino finansijsko ulaganje koje ima proizvođač to što plaća deo cene za izradu Elaborata, odnosno 300 evra. Ugovori se potpisuju na 20 godina, a u tom periodu obezbeđen je i otkup, i tartufa i lešnika po svetskim cenama. 70 % tako dobijenog prihoda ide proizvođaču, a 30 % kompaniji.

Prvi rod skupocene gljive očekuje se posle treće godine, a berbu obavljaju stručnjaci Fonda. Navodno, prinosi su u početku maltene simbolični, a vremenom se uvećavaju.

Prema rečima Zaharija Trnavčevića, uzgoj tartufa je isplativa investicija.

Kako on objašnjava za B92, tartufi u Srbiji nisu novost. Podseća da su nađeni u prirodi u Kolubari kada su ih bageri iskopali. Kaže kako postoje i psi tragači koji su specijalno obučeni za to.

Na pitanje da li sumnja u evenutalne malverzacije, Zaharije kaže da je ne veruje da postoji šansa da neko prevari poljoprivrednike.

Ali, da li je sve to baš tako?

Uroš Davidović, urednik emisije "Dobra zemlja" u razgovoru za B92 nema optimističnih prognoza.

"Ako vam neko kaže da bez velikog rada možete da zaradite veliki novac baveći se poljoprivredom, to je sasvim sigurno – laž. Da se tartufi tako jednostavno proizvode i da mogu da se tako pouzdano i masovno proizvode jedan kilogram bi koštao 30 evra a ne 3.000 evra. Međutim, ljudi uglavnom čuju ono što žele da čuju – a ne čitaju između redova. Kada im neko obeća laku zaradu, uz malo ulaganja, gomila očajnika koja je ostala bez posla spremna je da izdvoji poslednji novac kako bi navodno ušli u nešto što je dobar biznis a zarpavo će se vrlo moguće ispostaviti da se radi o nekoj vrsti piramidalne prevare. Dakle, u ovom momentu, ja to ne mogu da to tvrdim sasvim sigurno , ali velika je verovatnoća da je tako. Uostalom pravi investiocioni fondovi investiraju u zlato, naftu, žitarice – a ne u po par ari lešnika po odgajivaču" , kaže on.

Davidović poredi uzgoj tartufa u Srbiji sa farmama puževa:

"Zanimljivo je da je nešto slično već postojalo pre nekoliko godina – puževi su propagirani kao veliki, dobar i unosan posao. Naravno, ispostavilo se da je sve bila – obična prevara. Međutim niko nikada nije snosio odgovornost zbog toga – šta više isti ljudi koji su propagirali puževe kao veliki posao, sada propagiraju tartufe", tvrdi Davidović. Dr Jasmina Glamočilja, predsednica Mikološkog društva Srbije kaže za B92 da Srbija može biti plodno tle za uzgajanje određenih vrsta tartufa, ali da tu nikako ne može biti lake zarade. Zarada se može očekivati nakon dugo godina.

Ono što ona zamera fondu jeste što građanima nisu objasnili da zemljište mora prethodno da se pripremi i naglašava da se rod nikako ne može očekivati za tri godine. Potrebno je, kako objašnjava, bar desetak godina do perioda maksimalnog roda.

Glamočilja naglašava da svakako ne postoji u biti loša namera, to što neko hoće da ulaže na bilo kakav način je svakako pozitivno.

Građani koje smo pitali, doduše samo u Beogradu, su skeptični, nepoverljivi i mahom odgovaraju da je u pitanju "dizanje magle".

Ima i onih, malobrojnih koji bi zasadili plantažu tartufa čisto iz radoznalosti. Kažu, "ko ne reskira ne profitira".

U unutrašnjosti interesovanje raste.

U jesenjoj kampanji na teritoriji Srbije podignuto je 150 plantaža na ukupnoj površini od 33 hektara. Ovog proleća, na teritoriji sedam opština Borskog i Zaječarskog okruga podiže se oko 15 plantaža površine od 10, 20 i 30 ari.

Prema našim informacijama, u Srbiji ima nekoliko proizvođača koji su razvili biznis ne samo uzgojem tartufa već i njegovom upotrebom u sopstvenim restoranima i slično. Međutim oni su samostalni proizvođači.

Primera radi u Francuskoj se godišnje proizvede oko 50 tona crnih tartufa kada je godina dobra, ali rod može da padne i na samo 25 tona kada je godina loša.

Bilo kako bilo opreza nikad ne manjka, treba se informisati, a ukoliko odlućite da se bavite ovim biznisom:

Tartufna vam rodna godina!