Umesto kukuruza gaje tartufe

U Timočkoj Krajini ovog proleća, u saradnji sa Englezima, niču novi plantaže sa najskupljom gljivom na svetu, pišu Novosti.

Srbija

Izvor: B92

Utorak, 19.03.2013.

09:35

Default images

Umesto tradicionalnih ratarskih kultura, mnogi poljoprivrednici u Negotinskoj i Timočkoj Krajini ovog proleća odlučili su se za gajenje tartufa na leski.

Najskuplja gljiva na svetu, čija cena po kilogramu dostiže i hiljadu evra, mnogi kažu da je i moćan afrodizijak, našle su u lešniku idealnog partnera, a u istočnoj Srbiji, po mišljenju stručnjaka londonskog investicionog fonda "Grin laboratoris", idealne uslove.

Reč je o pilot-projektu koji se sprovodi od prošle godine. U jesenjoj kampanji na teritoriji Srbije podignuto je 150 plantaža na ukupnoj površini od 33 hektara. Ovog proleća, samo na teritoriji sedam opština Borskog i Zaječarskog okruga podići ćemo oko 15 plantaža površine od 10, 20 i 30 ari. Sudeći po interesovanju, već na jesen taj broj će biti znatno veći - kaže regionalni koordinator Miodrag Janošević, diplomirani inženjer poljoprivrede. Engleska kompanija sa proizvođačem deli dobit tako što farmerima daje 70 odsto prihoda, a zadržava 30 odsto. Navodno, gajenje ovih zasada nije komplikovano, a posle tri godine u kojima nema roda, može da donese mesečnu dobit i do 2.000 evra. Sa tim su saglasni i farmeri, jer su i lešnici i tartufi deficitarna roba na tržištu. Ekonomista Goran Milojković (40) iz Slatine kod Bora, smatra da su ovakve plantaže praktično penzija za potomstvo, jer čak nekoliko decenija obezbeđuju siguran plasman.

"Tražeći nove načine proizvodnje, pročitao sam tekst na internetu o gajenju tartufa na leski. Leska je jedna od najotpornijih i najzahvalnijih kultura za uzgajanje, a tartuf, što mu i cena kaže, najtraženiji. Pošto je obezbeđen plasman i lešnika i tartufa, odlučio sam se da rizikujem. Ekonomski period eksploatacije plantaže je 50 godina, pa mi je ovo, praktično, investicija za unuke" , kaže Goran, koji je poštujući sve predviđene agrotehničke metode, zasadio na 30 ari lešnika, čiji je koren, pod strogim laboratorijskim uslovima, praktično već u simbiozi sa tartufom.

"Sadnice koje dobijaju farmeri biraju se na osnovu parametara o njegovoj parceli, a dužan je da se domaćinski odnosi prema plantaži - kaže Miodrag Janošević, predstavnik engleskog investicionog fonda koji sa svakim proizvođačem sklapa ugovor na 20 godina i na toliki period im obezbeđuje plasman tartufa i lešnika, po cenama na svetskom tržištu na dan otkupa."

Prvi rod skupocene gljive očekuje se posle treće godine, a berbu obavljaju stručnjaci Fonda. Prinosi su u početku maltene simbolični, a vremenom se uvećavaju. U periodu od četvrte do desete godine prosečan prinos lešnika po sadnici je tri kilograma, a tartufa 150 grama. Od desete do 30. godine, kada je period maksimalnih prinosa, sadnica prosečno daje pet kilograma lešnika i 250 grama tartufa.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 62

Pogledaj komentare

62 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: