Sve više porodica zavisi od penzija

U čak 19 okruga više građana prima penzijski ček nego zaradu od poslodavca

Desetom i 25. danu u svakom mesecu, više nego bilo kom drugom, raduju se žitelji čak 19 okruga u Srbiji. U te dane penzioneri čekaju svoja primanja, a oni su u većini mesta brojniji od svojih zaposlenih sugrađana. Od novčanika najstarijih članova poslednjih godina zavisi sve više domaćinstava, jer po zvaničnoj statistici 36 odsto troškova jedne prosečne porodice podmiruju penzijski čekovi. Plate učestvuju sa svega šest odsto više.

Istini za volju, platežna moć penzionera i dalje je manja od njihovih zaposlenih potomaka. Prosečna penzija iznosi oko 23.000 dinara, dok prosečna plata premašuje 42.000 dinara. Nenadmašna prednost penzija je što su redovne i tačne. Većina zaposlenih ne zna sa sigurnošću kada će im „leći“ zarađeni dinar, jer svega petina poslodavaca platu isplaćuje na vreme.

Ekonomisti, međutim, upozoravaju da realnost ne odgovara potpuno statističkim brojkama.

"Logično je da penzije sve više učestvuju u potrošnji domaćinstva kada je privredna aktivnost loša, a „siva“ ekonomija ogromna", smatra ekonomista Aleksandar Stevanović.

"Penzije, s druge strane, ne mogu da se isplaćuju „na crno“. Nije to jedini razlog. Postoje delovi Srbije u koje stižu značajna sredstva od doznaka i ljudi nemaju veliki motiv da se zaposle. Veliko je učešće i poljoprivrednih gazdinstava koja žive od svog rada, ali ne ulaze u statistiku zaposlenih i penzionera."

Broj zvanično zaposlenih i penzionera u Srbiji je skoro izjednačen. Svega je 20.000 više zvanično uposlenih od onih koji su svoj radni vek zaključili. Proporcija je najlošija u Zaječarskom okrugu. Na 100 radnika ima 165 penzionera. Slično je i u Topliočkom kraju gde 100 zaposlenih radi za 142 penzionera. Odnos je najbolji u Severnobačkom okrugu. Tamo 100 uposlenih zarađuje za 36 penzionera.

U Centru potrošača Srbije (CEPS) upozravaju da uspešnog funkcionisanja penzijskog osiguranja nema bez zaposlenih, od čijih se prihoda naplaćuju doprinosi. To znači da bi odnos zaposleni - penzioneri trebalo da bude takav da omogućava normalan priliv sredstava iz kojeg će se namiriti penzije.

"Sada je situacija takva da država učestvuje u finansiranju penzija sa skoro polovinom sredstava, jer samo nešto više od 50 odsto sredstava čine prihodi od doprinosa. Evidentna je finansijska neodrživost trenutnog stanja, i neophodnost primene nekog vida reforme socijalnog sistema", kaže za „Novosti“ Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije.

Da bi Fond normalno funkcionisao, po nekim procenama stručnjaka, trebalo bi da imamo 3,5 zaposlenih po penzioneru. Na trenutan broj penzionera, dakle, Srbija bi trebalo da ima preko pet miliona zaposlenih, a ukupno imamo oko sedam miliona stanovnika. Kako se čini, dodaje Vida, stopa nezaposlenosti će i dalje rasti, broj penzionera će ostati isti ili veći, a država će, da bi održala balans, nastaviti da interveniše iz budžeta.

"Drugi značajan faktor, pored trenda nezaposlenosti, jeste sve više radnika u „sivoj“ ekonomiji, gde ostvarivanje zarade ne podrazumeva uplatu poreza i doprinosa obaveznih po zakonu", ističe Vera Vida.

Osim plate i penzije, prosečno domaćinstvo u Srbiji „hrane“ još prihodi van redovnog radnog odnosa i to sa tri odsto. Primanja od socijalnog osiguranja dodaju 2,3 odsto, prihodi od poljoprivrede još tri odsto, a od imovine 0,8 odsto. Potrošački krediti učestvuju sa 1,4 odsto, rođaci iz inostranstva sa 0,5 odsto i još četiri odsto stiže iz drugih izvora.